Dan Muzeja Vuka i Dositeja i njegova 77. godišnjica biće obeleženi u subotu, 28. februara, otvaranjem foto-dokumentarne izložbe „Muzej ćirilice“ u Rači kod Bajine Bašte. Izložba donosi prikaz istorijskih, kulturnih i društvenih okolnosti koje su uslovile da upravo Rača postane dom Muzeja ćirilice.
Poseban segment postavke posvećen je manastiru Rača kao duhovnom i kulturnom središtu srpske pismenosti, kao i račanskoj prepisivačkoj školi, koja je vekovima čuvala i umnožavala knjige na ćirilici.
Kroz fotografije i arhivsku dokumentaciju predstavljene su sve faze realizacije ovog značajnog projekta – od inicijalne ideje i obnove objekta nekadašnje škole u Rači, do formiranja stručnog tima i osmišljavanja stalne postavke koja hronološki prati razvoj ćiriličkog pisma od najranijih primera do savremenog doba.
Muzej ćirilice u Bajinoj Bašti, podsetimo, osnovan je odlukom Vlade Republike Srbije, na predlog Ministarstva kulture, 24. maja prošle godine, na Dan slovenske pismenosti i kulture i praznik Svetih Ćirila i Metodija.
Iz Ministarstva kulture tada su naveli da je Muzej ćirilice jedinstvena nacionalna ustanova kulture posvećena očuvanju, proučavanju i promociji ćiriličnog pisma kao temeljnog dela srpske i slovenske kulturne baštine. Ministarstvo je istaklo da Muzej ćirilice ima cilj da savremenim pristupom približi bogatu istoriju ćirilice široj javnosti – kroz izložbe, interaktivne sadržaje, edukativne programe i saradnju sa školama, institucijama i istraživačima.
„Programi i budući rad nove ustanove kulture biće usmereni na edukaciju i podizanje znanja o značaju srpskog jezika i ćiriličkog pisma u očuvanju nacionalnog identiteta, kao i da nove generacije uči da koriste i neguju svoje pismo. Osnivanje Muzeja ćirilice na dan koji simbolizuje početak pismenosti među Slovenima predstavlja snažnu poruku o kontinuitetu, poštovanju tradicije i odgovornosti prema kulturnom identitetu“, navelo je Ministarstvo.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Muzej ćirilice u Bajinoj Bašti finansiran je kroz projekat „Gradovi u fokusu“, koji je pokrenut pre oko deset godina. Tokom tog perioda obnovljeni su muzeji, biblioteke, arhivi i domovi kulture širom Srbije, ali je u Bajinoj Bašti napravljeno i nešto novo.
„Ćirilica nije samo sredstvo komunikacije. Ćirilica je za nas Srbe, u apsolutnom smislu uporište nacionalnog i kulturnog identiteta. Ona je naša spona sa našim precima, spona sa prošlim vremenima i sa svime onim što je u srpskoj kulturi stvarano duže od jednog milenijuma“, kaže ministar kulture Nikola Selaković.
Piše: Siniša Kostić
