Pojavom mobilnih telefona, SMS poruka, a zatim mejlova, Vibera i drugih tehnoloških čudesa, nestala je navika slanja novogodišnjih čestitki na stari način – kupovinom šarenih razglednica, najčešće na uličnim tezgama i u trafikama. Nestalo je i ono iščekivanje kod najmlađih – od koga će dobiti čestitku sa motivima Sneška Belića i Deda Mraza koji juri sankama koje vuku irvasi. Kod starijih je, s druge strane, nestalo i ono tračarenje: kome su sve poslali čestitke uoči „Srećne Nove“, a ko im nije uzvratio na isti način.
Inače, prve novogodišnje čestitke pojavile su se u Engleskoj negde u prvoj polovini XIX veka, a nedugo zatim ta moda se proširila i na ostali deo sveta.
Kada je reč o Novom Sadu, od polovine XIX veka raznosači novina, poštari i odžačari imali su običaj da u stihovima čestitaju Novu godinu onima u čije su kuće zalazili. Obično su to govorili usmeno ili su pesme štampali u vidu letaka ili na razglednicama, koje su delili svojim „mušterijama“, dok je slanje poštom bila ređa praksa.
„Kada je reč o Novom Sadu, od polovine XIX veka raznosači novina, poštari i odžačari imali su običaj da u stihovima čestitaju Novu godinu onima u čije su kuće zalazili. Obično su to govorili usmeno ili su pesme štampali u vidu letaka ili na razglednicama, deleći to svojim ‘mušterijama’, a slanje poštom je bila ređa praksa“, kaže Zoran Knežev, hroničar i autor više knjiga o prošlosti Novog Sada.
Knežev dalje ističe da je između dva rata bilo u modi slanje čestitki za božićne praznike.
„Tek nakon Drugog svetskog rata ozbiljnije se pristupilo slanju čestitki za Novu godinu putem pošte, da bi kulminaciju dostiglo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka“, objašnjava naš sagovornik.
Jedna od retkih poznatih i sačuvanih starih novosadskih čestitki pronađena je u časopisu „Sedmica“ iz 1854. godine. Autor je bio Arsenije Pajević, „raznositelj Srbskog dnevnika i Sedmice“, dnevnog lista i nedeljnog časopisa koji su tih godina izlazili u Novom Sadu.
„Pajević je kasnije bio jedan od naših poznatih zadužbinara, a takođe i poznati knjižar, i za sobom je ostavio nekoliko knjiga putopisa“, ističe Knežev.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Novinar i zadužbinar Arsenije Pajević napisao je i poetsku novogodišnju čestitku, a deo stihova glasi:
… Ja pred tobom smiren stupam,
Zle i dobre glase nosim.
Sad o Novoj godinici
Na čašicu vina prosim.
Pa mi sada nemoj reći:
„Čekaj, sinko, čekaj samo.
Znaj, svako te dobro znalo,
Da nerado mi čekamo.“
Piše: Siniša Kostić
