Berlinska policija najavila je pilot-projekat kojim će od aprila 2026. godine početi da evidentira i prati psihički bolesne osobe koje smatra potencijalno opasnima, prema izveštaju nemačkih medija poput ,,rbb24“ i ,,taz” od 3. februara 2026. godine, još jedan korak ka masovnom policijskom nadzoru nad ranjivim grupama, gde se mentalno zdravlje pretvara u razlog za registraciju i intervenciju.
Predsednica policije Barbara Slovik Meisel saopštila je da su u saradnji sa drugim pokrajinama razvili trostepeni model. U prvom koraku obični policajci na ulici, tokom kontrola ili intervencija, treba da procene „rizik“ na osnovu „kratkih i jasnih kriterijuma“ i pošalju podatke centralnoj službi. Tamo se podaci upoređuju sa ranijim evidencijama, a ako se utvrdi „konkretna opasnost“, uključuje se Pokrajinsko kriminalističko odeljenje. Tek na kraju se konsultuju stručnjaci iz psihoterapije. Koji tačno kriterijumi određuju da li je neko „bolestan i opasan“, policija nije precizirala.
Sličan sistem već radi u pokrajini Hesen, gde postoji specijalna radna grupa koja može izricati zabrane kontakta, vršiti nadzor i lišavati slobode. Moguća je i upotreba nadzornog softvera Palantir za analizu podataka. Berlinski plan ide u istom pravcu: umesto da se problemi rešavaju kroz zdravstveni sistem, policija preuzima ulogu lekara i sudije.
Kritičari iz redova građanskih prava i stručnjaka za mentalno zdravlje ističu da nema naučnih dokaza o direktnoj vezi između psihičkih bolesti i nasilja – većina teških dela čine osobe bez dijagnoze. Policajci nisu obučeni za dijagnostiku, a sistem preopterećuje ionako nedovoljno podržane psihijatrijske službe. Umesto ulaganja u pomoć i prevenciju, vlasti biraju represiju: stvaraju registre, liste i profile na osnovu subjektivnih procena. Ovo otvara vrata zloupotrebama – dovoljno je da neko deluje „čudno“ u očima policajca da završi pod lupom.
Najava dolazi u vreme kada se u Evropi pojačava debata o prediktivnom policijskom radu i masovnom prikupljanju podataka. Umesto da se fokusira na stvarne uzroke nasilja – siromaštvo, droge, nedostatak podrške – sistem cilja na najslabije: one koji su već marginalizovani zbog bolesti. Rezultat je stigmatizacija hiljada ljudi koji nisu počinili nikakav zločin, već samo pate od poremećaja.
Pogled portala redakcije Srpski Ugao
Evropske vlasti pokazuju kako se „zaštita društva“ lako pretvara u orvelovski nadzor nad slabima. Dok se mentalno bolesni svrstavaju u kategoriju pretnje, pravi problemi ostaju nerešeni. Sistem koji kažnjava bolest umesto da je leči, gubi svaki moralni legitimitet.
Piše: Stefan Stojanović
