Dok Evropa još sabira posledice prethodnih migrantskih talasa, iz Irana stižu uznemirujuće vesti, prema najnovijim podacima UNHCR-a, čak 3,2 miliona Iranaca nalazi se u pokretu, a Nemačka se, prema pojedinim analizama, nameće kao najverovatnija destinacija. Da li je reč samo o humanitarnoj katastrofi ili o početku nove, možda i završne erozije evropskog identiteta?
Kako prenose nemački portal „Tagesschau“ i zvanično saopštenje UNHCR-a od 12. marta 2026. godine, reč je pre svega o unutrašnje raseljenim licima – ljudima koji su pobegli iz Teherana i drugih bombardovanih gradova u severne i ruralne delove same Iranske Islamske Republike. Studija „Rockwool Foundation“ iz Berlina, objavljena samo dan kasnije, upozorava da bi ukoliko dođe do masovnog egzodusa, Nemačka mogla postati glavni cilj. Čak 28% Iranaca koji žele da emigriraju navodi upravo Nemačku kao prvu željenu destinaciju, pre svega zbog velike dijaspore i socijalnih davanja. Izveštaji IOM-a, odnosno Međunarodne organizacije za migracije za sada ne beleže drastičan porast prelazaka u Tursku ili dalje ka Evropi, ali alarmistički tonovi na društvenim mrežama, poput onih sa naloga „faktglaublich“, već prizivaju sliku novog „sirijskog scenarija“ iz 2015. godine.
Šira slika pokazuje i dublje slojeve ove priče. Podaci UNHCR-a jasno govore da se većina od 3,2 miliona ljudi i dalje nalazi unutar iranskih granica, što znači da za sada nije reč o talasu koji se kreće ka evropskim granicama – bar ne još. Međutim, analiza „Rockwool Foundation“ podseća da je Nemačka već 2025. godine primila gotovo trećinu svih novoprimljenih iranskih izbeglica. Ukoliko se unutrašnje raseljavanje pretvori u pravi egzodus, Evropa bi mogla da se suoči sa novim talasom koji bi dodatno opteretio socijalne sisteme, pojačao kulturne sukobe i produbio političke podele. Zato se nameće pitanje – da li je ovo samo posledica ratnih okolnosti ili deo šire geopolitičke igre?
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj alarm deluje istovremeno i zabrinjavajuće i sumnjivo. Da li je nova migrantska kriza stvarna pretnja ili samo pogodno sredstvo za dalju destabilizaciju Starog kontinenta? Ako se Evropa ponovo nađe pod pritiskom stotina hiljada, pa možda i miliona ljudi sa Bliskog istoka, to bi moglo da označi konačan kraj kulture i identiteta kakve smo poznavali. Ako se tome doda i pitanje da li je sve ovo deo širih planova za lakšu kontrolu oslabljene i podeljene Evrope, onda je jasno zašto postoji razlog za skepticizam.
Piše: Nina Stojanović
