Košarku je počela da trenira sa jedanaest godina u jednom privatnom klubu u Beogradu, da bi već sa trinaest prešla u Crvenu zvezdu, kada su oformljene mlađe selekcije. Dva trenera došla su tada na njena vrata i pozvala je da obuče crveno-beli dres. U Zvezdi je provela sedam godina, a za prvi tim debitovala je već sa petnaest – pre svih svojih vršnjakinja.
U karijeri, Bogićević je prošla kroz brojne reprezentativne selekcije Srbije, sa kojima je osvajala medalje na evropskim i svetskim prvenstvima. Sa dvadeset godina otišla je u Gironu u jedan od najjačih španskih klubova. Potom je igrala za Tuluz u Francuskoj, madridski Estudiantes, Cref Madrid, kao i za turski Bešiktaš, sa kojim je nastupala u Evrokupu. U Poljskoj je bila drugi strelac lige, a nastupala je i u Belgiji, Rumuniji, Čileu, Meksiku i Turskoj. Najlepše godine provela je u Madridu i Mersinu, gradovima koji su joj ostali u najlepšem sećanju.
Kao Srpkinja igrala je širom Evrope i sveta, nikada nije imala problema. Nina je svuda nailazila na poštovanje i podršku. Ipak, udaljenost od porodice pokazala se kao najveći teret. Osam godina bila je u vezi sa Špancem, ali je donela odluku da se vrati u maticu jer je u Srbiji videla svoju budućnost.
Plan joj je da se posveti porodičnom poslu i firmi „Galeb pen“ koja se bavi promotivnim materijalom. Ideja joj je da razvije segment organizacije seminara ili kongresa i da tako nastavi život posle košarkaške karijere.
Iako joj je Crvena zvezda ostala dužna za sezonu 2008/2009, nikada nije želela da tuži klub u kojem je stasala. „Zvezda me je formirala kao igrača i to je deo mog identiteta. Novac ne može da promeni ono što mi je taj klub dao“ kaže ona.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Tako se priča ove mlade žene, koja je igrala u najjačim evropskim ligama, osvajala medalje i proputovala svet, zaokružila u rodnom Beogradu, tamo gde je sve i počelo.
