U dubokoj istoriji srpskog junaštva, ime Nikca od Rovina (Nikole Tomanovića) sija posebnim sjajem. Taj „najslavniji vitez crnogorski“, kako ga je Njegoš opisao, bio je čovek iz naroda, pastir čiji je život obeležila borba protiv osmanske tiranije. Njegova najčuvenija akcija, diverzija kojom je sa četrdeset boraca udario u srce turske vojske, postala je simbol prkosa, mudrosti i neizmerne hrabrosti koja i danas inspiriše.
Sredinom 18. veka, moćni Ćehaj paša je sa 30.000 vojnika krenuo da pokori Crnu Goru, ulogorivši se pred Cetinjem, koje je branilo svega 1.500 Srba. U toj bezizlaznoj situaciji, Nikac okuplja malu četu od 40 najhrabrijih i iznosi im drzak plan: lažirati predaju. Arslan Aga Zvizdić, komandant turske straže, oduševljeno je javio paši da Nikac i njegovi ljudi žele da se poklone i predaju oružje.
Ćehaj paša, željan da prisustvuje predaji najvećeg srpskog junaka, pozvao je sve age i begove u svoj šator. U to „osinje gnezdo“, među hiljade do zuba naoružanih Turaka, neustrašivo je ušlo četrdeset srpskih boraca. Kada su ušli u pašin šator i poklonili se, izvadili su kubure i otvorili vatru. Nikac je, prema predanju, prvi usmrtio samog Ćehaj pašu, a njegovi saborci su pobili mnoge turske age i begove.
Izbezumljeni Turci svom su se silinom obrušili na Nikca i njegovu družinu, ali je njihova hrabrost već zapalila iskru nade. Pucnjava i buka iz turskog logora stigli su do Cetinja, odakle su srpski branioci odmah krenuli u pomoć. U bici koja je usledila, Turci su pretrpeli strašan poraz i razbežali se, a na bojnom polju, pored velikog broja mrtvih Turaka, ležala su i 34 mrtva borca iz čete Nikca od Rovine. Sam Nikac je bio teško ranjen, jedva živ, a iz njegovog stradanja rodila se čuvena srpska zakletva: „Tako mi Nikčevih rana!“
Snaga njegovog tela, ali pre svega duha, iznenadila je sve – Nikac se oporavio i nastavio da brani srpski narod. Kada su ga pitali kako je uspeo da pobije toliko Turaka, a bio je loš strelac, odgovorio je: „Nijesam ja pobio puno Turaka zato što sam dobar strelac nego zato što sam im se blizu primica.“ Ova izreka, duboka u svojoj jednostavnosti, otkriva suštinu njegovog junaštva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nikac od Rovina, čiji se datum smrti vezuje za 1776. godinu, ostaje upamćen kao paradigma herojstva. Iako je Medalja za junaštvo prvobitno trebalo da nosi njegovo ime, a ne Obilićevo, danas se o njemu, nažalost, retko govori u udžbenicima. Ipak, njegova priča živi u predanjima kao svedočanstvo da istinska hrabrost ne leži samo u veštini, već u odlučnosti da se prkosi nevolji i da se za slobodu ide „blizu“, sve do poslednjeg daha.
Piše: Petar Nikolajev
