Beograd je prvi televizijski signal upoznao mnogo ranije nego što većina danas pretpostavlja. Još 9. septembra 1938. godine na Starom sajmištu, pred očima novinara i posetilaca prikazan je program koji je za tadašnje prilike delovao gotovo nestvarno. Prema zapisima o razvoju televizije u Srbiji, upravo je Jesenji sajam u Beogradu postao mesto na kojem je „čudo tehnike“ prvi put ozbiljno predstavljeno domaćoj javnosti.
Iako je reč „televizija“ u Srbiji pomenuta još 1911. godine u „Politici“, kada je opisana kao sprava pomoću koje će čovek moći da vidi sagovornika na velikoj udaljenosti, na prvu stvarnu televizijsku emisiju čekalo se više od četvrt veka. Kraj leta 1938. doneo je veliko uzbuđenje, na Sajmište je iz Holandije stigla oprema, a Beograđanima je omogućeno da prate rad prijemnika i otpremnika, što je tada delovalo kao pogled pravo u budućnost.
Prvi program, kako se navodi, otvorio je pozdravni govor direktora Sajma inženjera Milosava Vasiljevića, a zatim su usledili nastupi glumaca, inserti i drugi sadržaji koji su pokazali koliko je nova tehnologija moćna. Posebno je ostao upamćen zapis jednog reportera, koji je sa kolegama zamišljao vreme u kojem će ljudi pritiskom na dugme moći da vide bilo koga, bilo gde. U toj novinarskoj slutnji bilo je i divljenja i zebnje, verovalo se da će televizija promeniti svet, pa čak i otežati ljudima da lažu i skrivaju se.
Posle rata televizija je ponovo zakucala na vrata Srbije sredinom pedesetih, a zatim je 1958. eksperimentalni program prerastao u stalno emitovanje. Tako je ono što je uoči Drugog svetskog rata izgledalo kao sajamska senzacija postalo deo svakodnevice i temelj moderne epohe.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Srbija ne bi smela da zaboravi da je korak ka televizijskoj eri napravila mnogo ranije nego što se danas misli. U vremenu kada se istorija često pojednostavljuje, ovakvi podaci podsećaju da je Beograd umeo da prepozna tehnološku budućnost još dok je dobar deo Evrope o njoj tek maštao.
Piše: Nina Stojanović
