U Bundestagu je sredinom januara 2026. godine većinom glasova odbijen predlog da se zabrane levičarsko-ekstremističke grupe okupljene pod imenom Antifa. Za zabranu je glasala samo AfD ( Alternativa za Nemačku – nemačka desničarska politička stranka), dok su Socijaldemokrate, Demohrišćani, Zeleni i Levica jedinstveno stali u odbranu organizacija koje se godinama dovode u vezu sa nasiljem, paljevinama i sabotažama. Predlog AfD-a pozivao se na Zakon o udruženjima i tražio zabranu transnacionalnih mreža, uz obrazloženje da su upravo te strukture povezane sa napadima na kritičnu infrastrukturu, uključujući i sabotažu elektro-mreže u Berlinu, nakon koje su se pojavili grafiti sa porukom „Oslobodite sve Antife“.
Predlog je obuhvatao i jaču međunarodnu saradnju, uključujući rad sa Mađarskom i Holandijom, izmene evropske direktive o terorizmu i razmenu podataka sa Sjedinjenim Državama. Takođe je traženo jasno osuđivanje nasilja nad politički aktivnim građanima i obaveza svih partija da obuzdaju radikalne omladinske strukture. Sve to je odbijeno bez zadrške.
Rasprava u parlamentu razotkrila je duboku kontradikciju vladajuće politike. Poslanica Demohrišćanske unije Karolin Bosbah upozorila je da se levi ekstremizam u javnosti često predstavlja kao „intelektualan i simpatičan“, gotovo bezazlen, pod parolom „pali i uništavaj – ali sa stavom“. Pomenula je i napad na elektro-mrežu u Berlinu, postavljajući pitanje ko stoji iza takvih dela. Ipak, uprkos toj kritici, odbila je zabranu, tvrdeći da ona „ne bi donela rezultate“.
Sa druge strane, socijaldemokrata Helge Lind optužio je AfD da navodno „uživa u ekstremizmu“ i da traži „blanko dozvolu za desničarski ekstremizam“. Predstavnica Zelenih Lamja Kador poručila je da se „protiv ekstremizma ne treba boriti slušajući ekstremiste“. Poslanik Levice Ferat Kočak gotovo je u potpunosti zaobišao temu nasilja, govoreći o „socijalnoj sigurnosti“ i poručivši da će ako država to ne obezbedi, „ljudi uzeti stvari u svoje ruke“, uz otvoreni poziv na solidarnost sa međunarodnim antifašističkim pokretima.
U završnici rasprave, poslanica Demohrišćanske unije Kornelija-Anete Babendererde ušla je u oštar sukob sa Levicom, optužujući je za slepilo prema levičarskom ekstremizmu i zahtevajući izvinjenje zbog relativizovanja berlinske sabotaže. Izvinjenje nije stiglo. Glasanje je završeno odbijanjem predloga.
Ishod je jasan – levi ekstremizam koji pali automobile, napada policiju i sabotira infrastrukturu, ostaje zaštićen na najvišem političkom nivou. Dok se desničari demonizuju zbog reči, simbola ili stavova, levičarima se toleriše nasilje – jer dolazi sa „prave strane“.
Ova odluka nije izuzetak, već obrazac. U sistemu koji primenjuje dvostruke standarde, nasilje se osuđuje samo kada ne odgovara dominantnoj ideologiji. Levi ekstremizam nije samo tolerisan, već i politički zaštićen. Društvo koje nasilnike proglašava borcima za slobodu, a kritičare etiketira kao opasnost, udaljava se od vladavine prava.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Odbijanjem zabrane Antife parlament je poslao jasnu poruku – nasilje je prihvatljivo ako dolazi iz „ispravnog“ ideološkog pravca. Kada se paljevine i sabotaže nazivaju stavom, a ne zločinom, tada institucije više ne štite poredak, već jednu stranu ekstremizma. Ovo nije borba protiv radikalizma, već njegovo selektivno čuvanje. Sistem koji primenjuje pravdu po političkom ključu ne brani demokratiju – on je potkopava iznutra.P
Piše: Stefan Stojanović
