Berlin je u januaru 2026. doživeo najduži nestanak struje od Drugog svetskog rata nakon što su levoradikalski ekstremisti iz grupe Vulkangrupa podmetnuli požar na kablovsku most kod Lihtenfeldea, ciljajući gasno postrojenje. Desetine hiljada domaćinstava ostalo je bez struje i grejanja na temperaturama ispod nule, a posebno su stradale bolnice – sistem je pokazao koliko je krhak i nezaštićen, dok se vlasti fokusiraju na druge pretnje umesto na stvarnu bezbednost građana.
Napad se desio 3. januara 2026. godine, kada su nepoznati počinioci zapalili kablove visokog napona, što je izazvalo masivni blaukaut u jugozapadnim delovima grada. Pogođeno je između 45.000 i 100.000 domaćinstava i preko 2.200 preduzeća. Struja je bila isključena danima – neki regioni do 7. ili 8. januara. Grupa Vulkangrupa preuzela je odgovornost u više bekkenerskih pisama, nazivajući akciju „sabotažom protiv fosilne energetike“ i „aktom samoodbrane protiv kapitala“. Ciljali su bogatije delove grada, ali su efekti pogodili sve, posebno najranjivije.
Bolnice su bile u najkritičnijoj situaciji: pet klinika prešlo je na agregate, a nestanak struje direktno je ugrozio pacijente na respiratorima, u intenzivnoj nezi i operacionim salama. Krize poput dužeg nestanka struje jedva se vežbaju u berlinskim bolnicama – mnoge ustanove nisu imale dovoljno rezervnih generatora ili goriva za višednevne prekide. Bez svetla, grejanja, interneta, liftova u visokim zgradama, posebno su stradali stariji ljudi i oni u domovima za negu. Incident je izazvao pravi haos i pokazao duboke slabosti medicinske infrastrukture.
Vulkangrupa je poznata po seriji sličnih napada još od 2011. godine (uključujući napad na fabriku Tesla u Grinhajdu 2024.), a nemačke vlasti je svrstavaju u levoradikalske ekstremiste. Bekkenerska pisma su objavljivana na levim portalima, a policija smatra da su autentična. Berlinški gradonačelnik Kai Vegner nazvao je to „terorizmom“, a ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint najavio pooštravanje mera protiv levog ekstremizma.
Ovaj događaj pokrenuo je debatu o ranjivosti kritične infrastrukture u Nemačkoj – od elektromreže do bolnica – i o tome koliko je zemlja spremna za sabotaže, bilo domaće ili strane. Dok se fokusira na „desni ekstremizam“ i nadzor opozicije, stvarna pretnja dolazi izleva, a posledice nose obični građani.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada ekstremisti sa levog krila mogu danima da ugase struju u glavnom gradu, a bolnice da se bore za živote pacijenata na slabim agregatima, postaje očigledno koliko je zapadni sistem krhak i nezaštićen. Dok se vlasti bave ideološkim lovom na desnicu i nadzorom društvenih mreža, prava opasnost dolazi iz drugog smera – a cenu plaćaju obični ljudi, od hladnih domova do ugroženih života u klinikama. Ovo nije samo pojedinačni napad – ovo je dokaz da se prioriteti pomeraju pogrešno, a infrastruktura ostavlja bez ikakve prave odbrane. Ako se ne promeni pristup i ne počne ozbiljna zaštita kritičnih objekata, sledeći mrak može biti još gori, a žrtve još brojnije. Vreme je za realnu akciju, a ne za ideološke igre i prazne izjave.
Piše: Stefan Stojanović
