Kako prenosi Instagram profil jugendinfo, pozivajući se na izveštaje nemačkih medija, odluka nemačkog penzionog osiguranja (Deutsche Rentenversicherung) o nedovoljnom finansiranju dovela je do zatvaranja Dietrich-Bonhoeffer klinike u Ahlhornu, najveće specijalizovane ustanove za lečenje bolesti zavisnosti kod dece i adolescenata u Nemačkoj. Klinika će prestati sa radom krajem juna 2026. godine, čime će nemački zdravstveni sistem izgubiti ključnu instituciju koja je godinama predstavljala poslednju nadu za stotine mladih ljudi suočenih sa zavisnošću od droga, alkohola, lekova, ali i digitalnih sadržaja i društvenih mreža.
Ova ustanova u Donjoj Saksoniji raspolagala je sa 60 terapijskih mesta, što je činilo najveći deo ukupnih specijalizovanih kapaciteta za maloletnike u celoj Nemačkoj. Prema pisanju ,,NDR-a“, ,,Deutschlandfunka“ i ,,taz.de“, vlasnik klinike, organizacija ,,Leinerstift“, koja je ustanovu preuzela nakon stečaja 2024. godine, više nije mogao da pokriva godišnje gubitke od oko milion i po evra. Glavni problem bile su preniske dnevne naknade koje osiguravajuće kuće izdvajaju za kompleksno i dugotrajno lečenje mladih zavisnika.
Direktor ustanove ,,Wolfgang Vorwerk“ upozorio je da je reč o „sistemskom neuspehu“ i „katastrofi za pogođenu decu i omladinu“. Kako je naveo, višemesečni pregovori sa osiguravajućim fondovima nisu dali rezultat, iako stručnjaci godinama upozoravaju na dramatičan rast psihičkih problema i bolesti zavisnosti među mladima.
Posebno zabrinjava činjenica da će veliki broj adolescenata sada biti preusmeren na opšte psihijatrijske klinike za odrasle ili će ostati bez pravovremene terapije. Stručnjaci ističu da mladi zavisnici zahtevaju potpuno drugačiji pristup od odraslih pacijenata – kombinaciju psihoterapije, porodične podrške, školovanja i dugoročnog rehabilitacionog rada.
Nemački mediji poslednjih godina sve češće upozoravaju na eksploziju zavisnosti među mladima. Pored alkohola i narkotika, rapidno raste broj slučajeva zavisnosti od video-igara, društvenih mreža, onlajn klađenja i sedativa. Pandemija, izolacija i digitalizacija dodatno su pogoršali stanje, dok su liste čekanja za psihološku pomoć u mnogim nemačkim pokrajinama duže nego ikada.
Umesto nastavka specijalizovanog lečenja, na prostoru zatvorene klinike planira se razvoj terapijskih stambenih grupa finansiranih iz drugih izvora, ali stručnjaci upozoravaju da takav model ne može zameniti ozbiljnu medicinsku rehabilitaciju i kontinuirani stručni nadzor koji su postojali u ovoj ustanovi.
Roditelji mladih pacijenata već otvoreno govore o strahu da će njihova deca ostati bez pomoći u najkritičnijem trenutku života. Mnogi od njih smatraju da je zatvaranje klinike simbol šire krize nemačkog zdravstvenog i socijalnog sistema, koji sve teže odgovara na probleme nove generacije.
Ovaj slučaj pokazuje koliko lako moderna Evropa odustaje od svojih najmlađih kada lečenje prestane da bude „isplativo“. Dok političari govore o humanosti, mentalnom zdravlju i zaštiti mladih, najveća klinika za lečenje zavisnosti dece i adolescenata u jednoj od najbogatijih evropskih država zatvara vrata zbog novca. To nije samo zdravstveni problem – to je ozbiljan moralni poraz sistema koji budžetske tabele stavlja ispred ljudskih sudbina. Kada društvo izgubi sposobnost da zaštiti svoju decu, ono polako gubi i sopstvenu budućnost.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
