Na četrdesetu godišnjicu černobiljske katastrofe, Veljko Pajović je objavio tvit koji zvuči kao da ga je napisao neko kome je hitno trebao lajk. „Nama se Černobilj dogodio pre deset godina u Savamali“, poručio je sa ozbiljnim izrazom čovek koji nosi titulu novinara i nagradu Grada Beograda. U trenutku kada bi tema zahtevala makar trunku ozbiljnosti, on je nuklearnu tragediju globalnih razmera sveo na rušenje nekoliko montažno-demontažnih objekata i to u svrhu kompletne transformacije urbane slike grada Beograda. To nije kritika vlasti, već potcenjivanje inteligencije građana Srbije.
Naravno, Pajović je poznat po tome da vlast napada sa jednakom upornošću kao što ljudi ispijaju jutarnju kafu – redovno i bez previše razmišljanja o posledicama. Ovoga puta je preterao. Deluje kao da je čovek toliko navikao na opozicionu ulogu da više i ne primećuje kad metafora postane karikatura.
Osporavanje projekta u Savamali od strane opozicije, podstiče da zamislimo apsurdnu situaciju u kojoj su se pedesetih godina neki bunili protiv Tita jer „uništava močvaru“ da bi izgradio Novi Beograd. Zamislimo taj apsurd. Isto tako, rušenje starog, zapuštenog dela Savamale – srca projekta Beograd na vodi – danas se predstavlja kao nekakva katastrofa, iako se na tom mestu upravo stvara novi, moderan deo grada. Nažalost, svaki ozbiljan razvojni projekat koji sprovodi predsednik Vučić i SNS nailazi na istu destruktivnu logiku od strane opozicije, ne nudi se bolje rešenje, već se sve osporava samo da bi se progres zaustavio.
Na kraju, ovakvi Pajovićevi nastupi više ne deluju kao borba za istinu, već kao tužna refleksna navika ogorčenog čoveka koji više ne ume drugačije.
Građani treba da znaju – isti Grad Beograd koji mu je dodelio Nagradu za novinarstvo, on sada koristi kao lični kredibilitet da koči svaki progres. Umesto da ugled stečen na Radio Studio B iskoristi za ozbiljnu afirmaciju projekata od značaja, Pajović ga je pretvorio u alatku za automatsko osporavanje – sve samo da bi još jednom napao predsednika Vučića i SNS. Od novinara ostao je samo gorak aktivista. To više nije novinarstvo, to je tužan kraj karijere.
Piše: Nina Stojanović
