Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je 7. marta nacionalni program „Srbija 2030“, strateški okvir koji definiše pravce razvoja do 2030. i 2035. godine. Plan sadrži obimne projekcije o demografiji, ekonomiji, infrastrukturi i bezbednosti, a zasniva se na proceni globalnih promena i dugoročnih potreba države.
Demografija
Demografska slika prepoznata je kao najveći državni izazov. Pad nataliteta predsednik ne pripisuje ekonomiji, već promeni društvenih vrednosti, navodeći primer beogradskih opština gde plate premašuju 1.700 evra, a broj novorođenčadi je najniži. Prema njegovim rečima, društvo mora ponovo da stavi porodicu na prvo mesto, jer bez demografskog oporavka nema dugoročnog razvoja zemlje.
Vojna neutralnost
Fokus ostaje na očuvanju mira i nezavisnosti. Sektor bezbednosti pratiće značajna ulaganja, uz izdvajanja za vojsku i policiju preko 2,5% BDP-a, dok će u određenim godinama ta sredstva dosezati do 6% budžeta.
Plate i penzije
Rast životnog standarda stub je strategije. Prosečna plata, koja je 2012. iznosila 366 evra, krajem 2025. dostiže 1.057 evra, sa ciljem od 1.700 evra do 2035. godine. Penzije sa 204 evra iz 2012. rastu na 484 evra u decembru 2025, uz planiranih 750 evra do 2030. godine.
Zdravstvo
Zdravstveni sistem očekuje veliki investicioni ciklus u narednim godinama. Za ovu oblast država trenutno izdvaja oko 5 milijardi evra, dok je približno 2,5 milijarde namenjeno infrastrukturnim projektima. Planirana je izgradnja novih bolnica, onkoloških centara i razvoj mobilnih zdravstvenih usluga kako bi zdravstvena zaštita bila dostupnija građanima širom zemlje. Posebna pažnja posvećena je unapređenju lečenja najtežih bolesti kao i finansiranju lečenja dece u inostranstvu.
Obrazovanje
Reforme su usmerene na čvršće povezivanje sa privredom. Dualno obrazovanje apostrofirano je kao ključni model za buduće potrebe tržišta rada.
Veštačka inteligencija
Tehnološki napredak postaje generator ekonomskog rasta. Plan obuhvata formiranje specijalizovanih odeljenja, razvoj domaćih AI sistema i jačanje kapaciteta data centara.
Energetika
Investicioni plan od 14,4 milijarde evra do 2035. godine obuhvata gasovode i naftovode. Poseban segment predstavlja priprema za izgradnju nuklearnog energetskog objekta. Oko 30% ukupnih ulaganja iz strategije „Srbija 2035“ ide upravo u energetiku, a sam projekat nuklearne elektrane procenjuje se na oko tri milijarde evra investicija.
Putevi, železnica i aerodromi
Mreža autoputeva i brzih saobraćajnica biće proširena za još 578 kilometara do 2035. godine, dok je u železničkom sektoru planirana modernizacija i izgradnja ukupno 1.219 kilometara pruga. U planu su i ulaganja u aerodromsku infrastrukturu, posebno u Nišu koji će se razviti u važan kargo centar za transport robe. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tom prilikom je zahvalio nacionalnoj avio-kompaniji Air Serbia na poslovnim rezultatima i doprinosu međunarodnoj promociji zemlje, posebno tokom evakuacije naših građana iz ratnih zona.
Javno-komunalna infrastruktura
Vodovodna i kanalizaciona mreža u mnogim mestima izgrađena je još u drugoj polovini prošlog veka i danas zahteva ozbiljnu obnovu. Plan predviđa postavljanje oko 30.000 kilometara novih vodovodnih cevi, dok su u pojedinim gradovima potrebni veliki radovi na kanalizaciji. Samo u Kragujevcu potrebno je izgraditi oko 690 kilometara novih kanalizacionih vodova.
Poljoprivreda
Modernizacija poljoprivrede i razvoj sistema za navodnjavanje predstavljaju ključne prioritete u narednom periodu. Iako su državna ulaganja danas petostruko veća nego 2012. godine, procenat obradivih površina pod navodnjavanjem i dalje je nizak i zahteva širu primenu savremenih tehnologija i novih sistema upravljanja vodnim resursima.
Hrana
Srbija mora da razvija IT sektor i nove tehnologije, ali istovremeno ne sme da zapostavi poljoprivredu i prehrambenu industriju. Važno je očuvati proizvodnju hrane i vodne resurse kako bi država i u budućnosti imala stabilno snabdevanje osnovnim životnim namirnicama. Takav pristup treba da obezbedi sigurnost hrane i vode za generacije koje dolaze.
Piše: Stefan Bogdanović
