Centar za posetioce „Caričin grad“ pozicionirao se kao jedan od najsavremenijih turističkih objekata u Evropi, pružajući gostima nadomak Lebana jedinstven uvid u ranovizantijsku epohu. Smešten na samom prilazu arheološkom nalazištu Justinijana Prima, ovaj kompleks oživljava sjaj grada iz 6. veka i istovremeno afirmiše prirodne vrednosti Parka prirode Radan planina. U realizaciju ovog modernog zdanja država je uložila 194 miliona dinara, čime je stvoren prostor koji spaja kulturu i istoriju.
Zgrada u samom podnožju lokaliteta podeljena je na dve funkcionalne celine. Konferencijska sala rezervisana je za stručne prezentacije, dok prostor za posetioce nudi putovanje kroz vreme uz pomoć interpretacionih tabli i replika artefakata u četiri vitrine. Iskustvo je dodatno pojačano tehnologijom virtuelne stvarnosti i interaktivnim panelima. Ispred objekta dominira akustični amfiteatar sagrađen po uzoru na antičke teatre, uz prateći parking za stotinu vozila.
Poseban deo kompleksa čini objekat „Teodora“, projektovan u stilu starorimske kuće sa centralnim atrijumom pod staklenim krovom. Lokacija je ključna tačka za istraživanje „srpske Pompeje“, zadužbine cara Justinijana Prvog, koja na 40 hektara čuva ostatke foruma, termi i dragocenih mozaika, uz jedinstven sistem bedema, brana i veštačkog jezera.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Istorijsku baštinu lokaliteta prepliću narodna predanja o caru koji je ruku svoje kćeri obećao onome ko dovede vodu u utvrđenje. Podvig je po legendi ostvario mladi svinjar iz obližnje sela, ali vladar nije održao reč, zbog čega je mladić tragično nastradao na mestu koje je narod prozvao Ždeglovo. Lik najmoćnije žene Vizantije Teodore i danas predstavlja izvor inspiracije, njena ličnost oživljava svakog jula kroz radove učesnika međunarodne likovne kolonije „Caričin grad“, koja na samom lokalitetu okuplja autore iz Srbije, Evrope i sveta. Stvarajući pod okriljem drevnih zidina, umetnici kroz različite slikarske stilove nastoje da ovekoveče njenu pojavu, pretvarajući ovaj arheološki prostor u živi centar savremene kreativnosti.
Piše: Stefan Bogdanović
