U Muzeju grada Almatija u Kazahstanu večeras je otvorena izložba Muzeja grada Beograda „Moć žene: žena u Srbiji kroz vekove“ – promišljeno sklopljena celina koja srpsko nasleđe iznosi pred novu publiku. Svečani čin u prisustvu ministarke kulture Republike Kazahstana, gradonačelnika Almatija, ambasadora Republike Srbije, brojnih medija i udruženja, obavila je supruga predsednika Republike Srbije, prva dama, gospođa Tamara Vučić. Iza postavke stoji tim Muzeja grada Beograda predvođen direktorkom dr Jelenom Medaković, čije rukovođenje poslednjih godina muzeju daje jasniji kurs, otvorenost prema partnerstvima, čvrst oslonac na sopstvene zbirke, brižno očuvanje i promišljeno uvećavanje fonda, kao i uredan, razgovetan ton prema publici koji gradi poverenje i vraća publiku u muzej.
O postavci, saradnji i planovima govorimo sa direktorkom Muzeja grada Beograda, dr Jelenom Medaković.
Šta je suština večerašnjeg događaja i kako ga vidite u kulturnom i diplomatskom smislu?
Jelena Medaković: Ovo je važan kulturno-diplomatski iskorak. Izložba je otvorena uz prisustvo najviših zvanica, a gospođa Tamara Vučić ju je svečano otvorila, to jasno pokazuje obostrano uvažavanje. Rekla bih da smo se predstavili publici u delu Azije gde naše ustanove retko gostuju, što smatram strateški značajnim.
Da li je ova postavka rezultat Vaše saradnje dva muzeja?
J.M. : Jeste. Prošle godine Muzej grada Beograda bio je domaćin izložbi Muzeja grada Almatija u Beogradu, koja je trajala oko mesec i po dana i imala značajnu posetu beogradske i šire publike. Kao direktan rezultat te saradnje i izložbe, čija sam bila komesarka, sada se naš muzej našao u prilici da otvori svoju postavku u Almatiju, kazala je direktorka.
Šta je poruka izložbe „Moć žene“, koja se prenosi posetiocima?
J.M. : Pratimo razvoj ženskog simbola od praistorije do današnjih dana u srpskom društvu. Tematske celine su: žena kao inspiracija, zaštitnica, borac, stub kuće i doma i žena kao vladarka. Postavka obuhvata nešto više od 70 originalnih predmeta uz određeni broj rekonstrukcija i kopija, objasnila je dr Medaković.
Šta je to sa čime se posetioci prvo susreću u obilasku?
J.M. : Vinčanske figurine u formi žene. U prapovesti one su značile sigurnost za dom i porodicu, bile su uzor i oslonac tadašnjoj zajednici.
Ko su ključni autori koji uokviruju umetnički deo?
J.M. : Možemo da vidimo replike dela Paje Jovanovića sa ženom kao motivom i muza-inspiracijom, kao i originalnu sliku Bete Vukanović uz nekoliko njenih ličnih predmeta iz ateljea. Dodala bih i originalnu sliku Lazara Vozarevića sa temom žene-majke, kao i skulpturu „Majka s detetom“ vajara Sandića, rad koji snažno komunicira sa idejom brižnosti i kontinuiteta, kazala je direktorka.
Šta na posetice može da ostavi poseban utisak? Segment „žena borac“ deluje posebno snažno.
J.M. : Jeste snažan i emotivan. Imamo izuzetnu fotografiju Milunke Savić, ali i veći broj fotografija anonimnih žena koje su se borile tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Time vraćamo vidljivost njihovoj hrabrosti i žrtvi, ukazala je.
„Kosovka devojka“ je kruna ove izuzetne postavke. Šta ona poručuje posetiocima?
J.M. : Prikazujemo repliku kao podsećanje na Predićevu ikoničnu sliku. Kosovka devojka je simbol požrtvovanosti i brige za zajednicu i naciju, jedan od najprepoznatljivijih opštih simbola u našem kulturnom pamćenju, objasnila je dr Medaković.
Da li nas etnološki segment uvodi u kuću i svakodnevicu?
J.M. : Tako je. Tu je svečani zubun žene iz centralne Srbije s početka 19. veka, drvena kolevka, izuzetno bogat ćilim iz naše kolekcije i duhovite „dozidnice“ sa porukama kojima su domaćice ukrašavale kuhinje u ruralnim sredinama. One nisu imale umetničke slike, već su ručnim radom prilagođavale prostor i činile ga lepšim, dodala je.
Kako ste oblikovali postavku izložbe o „ženi vladarki“?
J.M. : Govorimo o dinastijama Obrenovića i Karađorđevića, ali i o damama beogradskog visokog društva sredinom 19. veka, koje su živele evropskim stilom, uporedivim sa Bečom, Parizom ili Peštom. U vitrinama su srebrni setovi za kafu, porcelan „za čajanke“, lepeze od marabuovog perja i od slonovače, kao i parfem star više od sto godina koji i danas miriše. To je čitav svet ženske svakodnevice i javnog ukusa tog doba, predočila je direktorka.
U drugoj sali – digitalna verzija postavke?
J.M. : Da, digitalno predstavljamo lepote Srbije, znamenitosti Beograda i sam Muzej grada Beograda. U posebnom formatu može da se „lista“ sve o našim srednjovekovnim vladarkama – o kneginji Milici, Jeleni Anžujskoj, Simonidi uz freske iz srpskih manastira. Na ekranima su i virtuelne ture gotovo svih naših objekata, a kroz VR naočare posetioci mogu da prošetaju Konakom kneginje Ljubice i vide predmete primenjene umetnosti i likovne, istorijske raritete koje čuvamo.
Šta dalje, jesu li zacrtani naredni koraci za buduću saradnju?
J.M. : Organizovan je značajan broj sastanaka i planirana je buduća saradnja. Ovaj deo Azije je, rekla bih, čitav jedan svet u kome treba da se predstavljamo – blizak nam je, otvoren, mnogo zna o nama, a opet ima toliko toga da nam pokaže. To je put kojim želimo da idemo, dodala je dr Medaković.
I na kraju, šta biste voleli da posetioci ponesu kao najsnažniji utisak?
J.M. : Osećaj kontinuiteta „moći žene“ od vinčanske figurine koja čuva dom do vladarke koja oblikuje zajednicu – od anonimne ratnice do umetnice. Ako to oseti, izložba je ispunila svoju svrhu, zaključila je dr Jelena Medaković.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
