Globalna industrija alkohola ulazi u ozbiljan zaokret – zarada najvećih proizvođača piva, vina i žestokih pića pala je za oko 830 milijardi dolara u nešto više od četiri godine, dok se navike potrošača, posebno mladih, ubrzano menjaju. Posledice se ogledaju i u proizvodnji pa „Diageo“ zatvara pojedine pogone, a „Jim Beam“ je najavio pauzu proizvodnje u glavnoj destileriji tokom 2026. godine.
Jedan deo objašnjenja leži u kulturnom pomaku generacije Z ka „wellness“ obrascima, ali i u rastu svesti o zdravstvenim rizicima. SZO za Evropu procenjuje da u Evropi sa dijabetesom živi oko 74 miliona odraslih i oko 300 hiljada dece i adolescenata, što povećava osetljivost javnosti na teme ishrane, gojaznosti i alkohola.
Trend dodatno pojačavaju i lekovi iz grupe GLP-1 (poput semaglutida/Ozempica), koji se koriste za dijabetes i gojaznost, a studije ukazuju da mogu smanjiti želju za alkoholom.
Nažalost, manja konzumacija alkohola ne znači automatski zdraviji stil života. Najveća senka nad Evropom je rast upotrebe narkotika kod mladih, posebno kokaina. Prema Evropskom izveštaju o drogama 2025 (EUDA), skoro 2,7 miliona mladih od 15 do 34 godine (oko 2,7% te grupe) koristilo je kokain u poslednjih 12 meseci uz znake šire dostupnosti i širenja van tradicionalnih tržišta.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Pad alkohola među mladima može biti dobra vest, ali samo ako ga prati zdraviji život, a ne zamena jedne loše navike drugom. Industrija alkohola sada plaća cenu decenija agresivnog marketinga, dok institucije u Evropi moraju da izvuku pouku – prevencija i edukacija ne smeju biti kampanje „po potrebi“, već stalna politika. U suprotnom trend „manje pića“ lako može da završi sa „više hemije“ i to je scenario koji će društvo platiti mnogo skuplje.
Piše: Nina Stojanović
