Дакле, није ових дана било љепше вијести за демократизацију Црне Горе: за троје судија Уставног суда, привржених обореној диктатури, стекли су се услови за старосну пензију, а на парламентарној већини је био задатак да констатује ту чињеницу.
„Паковање кофера“ за троје судија значи стварање услова за деблокаду те институције, тј. за одабир нових судија, независних у одлучивању а не под контролом поражене клептократије. Тиме би се оствариле претпоставке да и Уставни суд раскрсти са тековинама злочиначке диктатуре, буде у ситуацији да одлучује о круцијалним питањима и покаже свој реформски капацитет.
Међутим, ДПС -у, његовим сателитима, другофамилијашким граЏанистима и осталим Миловим пионирима такве реформе не одговарају, те природан одлазак у пензију троје судија проглашавају за државни пуч. Љуте се, галаме, чупају косе и бацају димне бомбе. Но, неће димна бомба Милових пионира зауставити демократске процесе у Црној Гори. И они се постепено морају учити демократији и правном поретку.
