Više miliona kartica članova nacističke partije „NSDAP“ sada je po prvi put lako dostupno široj javnosti na internetu. Kako piše austrijski „Der Standard“, američki Nacionalni arhiv (NARA) digitalizovao je i objavio ogromnu kolekciju dokumenata iz nekadašnjeg Berlinskog dokumentacionog centra, čime je svima omogućeno da bez posebne registracije istražuju imena, osnovne podatke i partijske evidencije ljudi koji su pripadali nacističkom aparatu. I austrijski „ORF“ i nemački „ZDF“ navode da je reč o velikom koraku za istoričare, porodice i sve one koji žele da provere ličnu ili porodičnu prošlost.
Kako navodi „NARA“, objavljena građa potiče iz fondova koji obuhvataju biografske i srodne spise nacističke partije i njenih organizacija iz perioda od 1920. do 1945. godine. Među njima se nalaze centralne kartoteke sa imenima, datumima rođenja, zanimanjima, adresama i datumima pristupanja partiji. Drugim rečima, reč je o administrativnom tragu miliona ljudi koji su bili deo sistema Trećeg rajha. Upravo zato ova arhiva ima ogroman značaj, ona ne prikazuje samo pojedinačne sudbine, već i širinu i dubinu nacističke partijske mreže u Nemačkoj i Austriji.
Kako dalje izveštava „Der Standard“, veliki deo ove dokumentacije mogao je lako da nestane u haosu poslednjih meseci Drugog svetskog rata. U Beču su na primer, pojedini spisi preživeli uništavanje spletom okolnosti, dok su u drugim slučajevima pojedinci svesno odlučili da ih sačuvaju. Posebno se izdvaja primer direktora papirne fabrike Hannsa Hubera, koji nije izvršio naređenje da se kartice spale, već ih je sakrio i tako sačuvao dragocen dokazni materijal za posleratna suđenja i istorijska istraživanja. Bez takvih odluka, veliki deo podataka o članstvu u NSDAP-u danas bi bio nepovratno izgubljen.
Kako piše „Blue News“, sada je objavljeno više od 16 miliona digitalizovanih dokumenata, što ovu zbirku čini jednom od najvećih javno dostupnih baza o nacističkoj partijskoj strukturi. Važno je, međutim, naglasiti ono na šta upozorava „ZDF“. Sama kartica ne govori sve. To što je neko bio upisan kao član partije jeste ozbiljan istorijski podatak, ali ne znači automatski i da je ta osoba počinila konkretan zločin ili imala istu ulogu kao drugi članovi režima. Zato ova arhiva predstavlja polaznu tačku za istraživanje, a ne konačan sud o svakoj pojedinačnoj biografiji.
Značaj ovog poteza je višestruk. Za istoričare, to je nova mogućnost za preciznija istraživanja o strukturi nacističke vlasti. Za porodice, to je prilika da provere činjenice o precima, bez mitova, prećutkivanja ili nagađanja. Za društvo u celini, to je podsetnik da suočavanje sa prošlošću ne prestaje ni posle osamdeset godina. Otvaranje ovakvih arhiva znači da istorija više nije zatvorena u depoima i dostupna samo uskom krugu stručnjaka, već postaje javna i proverljiva.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Odluka američkog Nacionalnog arhiva da ovu građu učini javno dostupnom važan je čin istorijske transparentnosti. Za narode koji su pretrpeli nacističku okupaciju, uključujući i srpski narod, ovakvi dokumenti nisu samo pitanje genealogije, već i pitanje istorijske istine. Suočavanje sa prošlošću nije slabost, već dokaz ozbiljnosti jednog društva. Upravo zato otvaranje ovih arhiva ima težinu mnogo veću od puke digitalizacije, ono vraća dokumente tamo gde i pripadaju. U javno sećanje, nauku i istinu.
Piše: Nina Stojanović
