Jedan od najznačajnijih srpskih umetnika 20. veka, Miodrag Mića Popović, rođen je na današnji dan, 12. juna 1923. godine, u Loznici. Slikar, likovni kritičar, pisac, filmski reditelj i akademik, ostavio je dubok trag u srpskom slikarstvu kroz delo prožeto ličnom i kolektivnom tragikom, stalnom pobunom i neprekidnom potragom za autentičnim izrazom.
Mića Popović je još kao dečak pokazao izuzetnu sklonost ka likovnom stvaralaštvu. Sa porodicom se 1927. doselio u Beograd, gde je završio osnovnu školu i pohađao Treću mušku gimnaziju. Već od 1938. godine družio se sa slikarem Svetolikom Lukićem, a redovno je posećivao izložbe u Umetničkom paviljonu na Kalemegdanu i Muzeju kneza Pavla. Ratne godine proveo je u logorima i na frontu – bio je u logoru Franken kod Žagubice, potom u Boru, a ranjen na kraju rata.
Godine 1946. upisao se na Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Ivana Tabakovića. Već tada je pokazao jaku individualnost: zajedno sa kolegama Batom Mihailovićem, Petrom Omčikusom, Miletom Andrejevićem i drugima, odlazi u Zadar, gde nastaje čuvena Zadarska grupa – prva umetnička komuna u posleratnoj Jugoslaviji. Po povratku su izbačeni sa Akademije, a Popoviću je rečeno da je „svršen slikar“ i da mu dalje školovanje nije potrebno.
Njegovo slikarstvo prošlo je kroz više važnih faza. Najpoznatije su enformel, kojim je srpsku umetnost uveo u tokove međunarodnog modernizma, i slikarstvo prizora, u kom se vratio figurativnosti i otvoreno angažovao.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1978, a za redovnog 1985. godine. Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su Oktobarska nagrada, Zlatna paleta ULUS-a, nagrada Politike „Vladislav Ribnikar“ i druge. Posthumno je odlikovan Ordenom dvoglavog belog orla i Ravnogorskom nagradom.
Nasleđe Miće Popovića živi i danas. U Galeriji SANU 2023. održana je velika retrospektiva „Mića Popović – slikarstvo permanentne pobune“, a istog dana, na 100. rođendan, u Loznici otkrivena je bista.
Mića Popović nije samo slikao – on je svedočio i bunio se. Njegovo delo ostaje snažan podsetnik da se pravi umetnik nikada ne miri sa lažima vremena u kom živi.
Piše: Stefan Bogdanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
