Jedan od marševa koje izvode mnogi svetski vojni orkestri, koračnica uz koju se Srbi žene, umiru i ratuju – „Marš na Drinu“ – nastao je 1914. godine u Valjevu, gde se kompozitor Stanislav Binički našao sa Vrhovnom komandom vojske Kraljevine Srbije.
Kompozicija je posvećena prvoj pobedi srpske vojske nad austrougarskom vojskom u Prvom svetskom ratu, kada su vojnici monarhije poraženi u Cerskoj bici.
Tačno vreme i mesto nastanka legendarnog marša utvrdio je pre desetak godina Zdravko Ranković iz Valjeva, koji je pronašao autentično svedočenje o nastanku „Marša na Drinu“.
Ranković je posvedočio: „Dimitrije Đorđević iz Paraćina, nekadašnji vojni muzičar, pre pola veka ostavio je pisani trag da je ‘Marš na Drinu’ komponovan u Valjevu 1914. godine, gde se Binički zatekao sa Vrhovnom komandom. Kao vojni muzičar srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata, učenik Biničkog i njegov stalni pratilac, izneo je podatak da je marš komponovan kada je Kombinovani puk, pod komandom pukovnika Stojanovića, u hrabrom naletu preko Drine proterao nadmoćniju austrougarsku vojsku. Marš je Binički posvetio tom puku i njegovom komandantu.“
„Marš na Drinu“ je prvi put javno izveden u Kragujevcu 1915. godine, u prisustvu vojvode Radomira Putnika, tadašnjeg načelnika Štaba Vrhovne komande Vojske Kraljevine Srbije, kao i mnogih ličnosti iz vojnog i državnog vrha i stranih diplomata.
Kasnije je na Solunskom frontu, kao i u vreme turneje srpske vojne muzike po Francuskoj, „Marš na Drinu“ dostigao ogromnu popularnost, pa su ga izvodili i orkestri savezničkih armija.
Kompozitor Stanislav Binički umro je 1942. godine, a prošle godine dobio je spomenik u Kruševcu, u čijoj je blizini rođen, odnosno u selu Jasika. Autor je i prve srpske opere „Na uranku“.
Zanimljivo je da su stihovi za kompoziciju „Marš na Drinu“ nastali tek 1964. godine, a autor je Miloje Popović Kavaja, književnik i publicista, koji je u jednom intervjuu opisao kako je čuvena kompozicija dobila reči.
Popović je ispričao: „Godine 1964. obeležavala se 50. godišnjica Cerske bitke, prve pobede savezničke strane u Velikom ratu, herojske epopeje srpskog naroda. Ja sam tada bio novinar, ali i predsednik-volonter OKUD-a ‘Ivo Lola Ribar’, i hteli smo da naš hor, pod upravom Dušana Maksimovića Dumaksa, izvede slavnu kompoziciju. Tada smo ustanovili da reči za nju ne postoje i da se u nekim prilikama izvodi uz nekoliko rodoljubivih stihova Đure Jakšića, tek toliko da se zadovolji potreba za stihovima. Tako sam se ja usudio da pokušam da napišem reči koje bi bile tumač onoga što je svojom muzikom rekao Binički.“
Dodao je i sledeće: „Meni su mnogi rekli, poznati političari i javne ličnosti i prijatelji: ‘Bio si direktor Sava centra, direktor Kulturnog centra u Njujorku, napisao ove i one knjige, uradio ovo i ono, ali ćeš ostati upamćen, ako sudbina hoće, samo po ‘Maršu na Drinu’.’ Možda su u pravu.“
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Cerska bitka vođena je od 16. avgusta 1914. godine na širokom prostoru planine Cera. Austrougarska vojska je u noći između 19. i 20. avgusta pobegla preko Drine, pa neki istoričari to računaju kao kraj te slavne bitke. Međutim, po drugima kao kraj treba uzeti 24. avgust, kada je srpska vojska oslobodila Šabac i isterala austrougarsku vojsku iz grada.
Piše: Siniša Kostić
