Poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Marseju još jednom je otvorila pitanje koje Francuska godinama izbegava da reši – narkotrafik koji je ovaj grad pretvorio u simbol nasilja i institucionalne nemoći. Makron je započeo govor izražavanjem saosećanja porodici dvadesetogodišnjeg Mehdija Kesacija, ubijenog u obračunu povezanom sa narko-bandama. Reči podrške međutim, teško dopiru do stanovnika grada u kojem se pucnjava i likvidacije ponavljaju iz meseca u mesec.
Predsednik je podsetio na jačanje policijskih snaga, osnivanje Kancelarije za borbu protiv narkotika i statistike koje govore o većem broju hapšenja. Realnost na terenu ostaje sumorna – nasilje ne jenjava, a mladi često maloletni i dalje su gorivo narko-mreža koje kontrolišu čitave kvartove. Deca od 13 ili 14 godina regrutuju se kao izviđači i dileri, dok se broj maloletnika uključenih u trgovinu drogom višestruko povećao poslednjih godina.
Makron je deo odgovornosti prebacio na društvene mreže, nazivajući ih „centrom trgovine drogom“, ali je istovremeno priznao da su kapaciteti države za kontrolu ograničeni. Oštrije reči uputio je potrošačima, najavljujući veće novčane kazne za posedovanje droge.
Rekordne zaplene kokaina – desetine tona godišnje – ne govore o uspehu države, već o snazi i rasprostranjenosti tržišta. Uprkos milijardama uloženim u planove za obnovu Marseja i stalnim najavama „rata“ protiv narko-mafije, grad ostaje talac organizovanog kriminala.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Makronova poseta Marseju još jednom je otkrila veliki jaz između lepih političkih govora i teške svakodnevice običnih građana. Dokle god se ozbiljno ne pozabavimo siromaštvom, izolacijom geta i ogromnom potražnjom za drogom među bogatijim slojevima društva, samo policijske akcije i simbolične kazne neće biti dovoljne. Marsej ostaje živo upozorenje da se problem narkotrafika ne rešava saopštenjima za javnost i povoljnim statistikama, već dubokim i bolnim promenama u celom društvu.
Piše: Nina Stojanović
