Teksas ponovo diže prašinu koja prelazi granice SAD. Državni tužilac Ken Pakston pokrenuo je novu istragu protiv „Lululemona“ zbog sumnje da njihova sportska oprema može sadržati kontroverzne „forever chemicals“ – PFAS.
Tema koja već godinama potresa prehrambenu i kozmetičku industriju sada ulazi pravo u teretanu i na sportski teren. Ako je vežbanje put do zdravlja, pitanje koje odzvanja globalno glasi: da li treniramo u opremi koja to zdravlje potkopava?
„Lululemon“ nije mali igrač. Partner je Olimpijskog tima Kanade, sarađuje sa NFL šampionima Kanzas Siti Čifsima, sponzoriše Otvoreno prvenstvo Francuske u tenisu – Rolan Garosu, kao i fitnes platformu Peloton, dok njegovu opremu, ekskluzivno nose teniseri Frensis Tijafo i Lejla Fernandez, kao i hokejaš Sidni Krozbi.
Ovaj kanadsko-američki gigant sportske odeće u fiskalnoj 2025. godini generisao je više od 11 milijardi dolara, gradeći imidž brenda koji promoviše blagostanje, održivost i vrhunske performanse. Njihova filozofija – stvaranje proizvoda koji unapređuju kvalitet života – postala je ključni deo marketinga koji kupcima prodaje ne samo helanke, već i stil života.
Ali upravo tu nastaje problem. Istraga koju vodi kancelarija Ken Paxton fokusira se na to da li su potrošači možda dovedeni u zabludu – da li odeća koja se prodaje kao „zdrava“ i „bezbedna“ zapravo sadrži hemikalije povezane sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima: hormonskim poremećajima, neplodnošću, pa čak i rakom.
Kompanija je reagovala brzo. U saopštenju za medije i izjavi za NBC, „Lululemon“ tvrdi da ne koristi PFAS u svojim proizvodima, naglašavajući da su ove supstance postepeno izbačene još tokom fiskalne 2023. godine i da su se odnosile samo na mali deo asortimana, prvenstveno vodoodbojne proizvode. Takođe su poručili da sarađuju sa vlastima i dostavljaju traženu dokumentaciju.
„Amerikanci ne bi trebalo da brinu da li su prevareni dok pokušavaju da donesu zdrave odluke za sebe i svoje porodice“, poručio je državni tužilac Teksasa Ken Pakston. „Neću dozvoliti da bilo koja korporacija prodaje potencijalno štetne materijale po premijum ceni pod maskom blagostanja i održivosti.“
Dok milioni ljudi oblače skupu sportsku opremu verujući da ulažu u svoje zdravlje, ova istraga otvara neprijatno pitanje: gde je granica između performansi i bezbednosti? Ako se ispostavi da „odeća za zdrav život“ krije hemijski rizik, biće to ozbiljan udarac ne samo za jedan brend, već za čitavu industriju koja profitira na ideji zdravlja.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Najveći paradoks modernog doba glasi: nikada nismo više vežbali, a nikada više nismo morali da brinemo — da li nas upravo ono u šta verujemo da nas čini zdravijima, zapravo ugrožava.
Piše: Biljana Stepanović
