Manastir Lelić, mesto gde počivaju mošti Svetog Vladike Nikolaja, ponovo je bio središte duhovnog sabranja srpskog naroda, gde je Njegova Svetost patrijarh srpski g. Porfirije, služeći Svetu arhijerejsku liturgiju, uputio snažnu poruku o veri, zajedništvu i potrebi da se čovek vrati Hristu. U vremenu rasutosti i duhovne pometnje, ovaj događaj podsetio je da su svetinje i dalje tačke okupljanja i nade.
Na praznik Svetog Vladike Nikolaja, uz sasluženje brojnih arhijereja i prisustvo hiljada vernika, Lelić je postao mesto gde su se susreli molitva, tradicija i savremeni trenutak. Patrijarh je u besedi ukazao na jevanđeljsku poruku o raslabljenom čoveku, ističući da i današnje vreme nosi iste rane, usamljenost, sebičnost i odsustvo ljubavi prema bližnjem.
„Hoćeš li zdrav da budeš?“ – pitanje koje Hristos upućuje čoveku, patrijarh je protumačio kao poziv svakome od nas da preispita svoju veru i spremnost na duhovno isceljenje. Naglasio je da čovek sam ne može pronaći spasenje, ali da uvek postoji put kroz Hrista i kroz one koji svojim životom svedoče veru, poput Svetog Nikolaja.
Poseban trenutak svečanosti bilo je osvećenje novopodignutog Doma Svetog Vladike Nikolaja, koji će služiti kao duhovno-kulturni centar, mesto obrazovanja i okupljanja. Ovaj objekat predstavlja nastavak misije velikog svetitelja, čije delo i danas oblikuje duhovni identitet srpskog naroda.
Sveti Nikolaj, kao jedan od najvećih srpskih bogoslova, ostavio je neizbrisiv trag kroz svoje propovedi, knjige i stradanje koje je podneo, uključujući i zatočeništvo u logoru Dahau. Njegov povratak u rodni Lelić, kroz prenos moštiju, označio je duhovni preporod ovog kraja i učvrstio njegov značaj kao mesta molitve i utehe.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kada se čovek lako udaljava od sebe i drugih, poruka iz Lelića odzvanja kao opomena i uteha, vera nije samo nasleđe, već živa snaga koja okuplja, leči i vodi. Svetinje poput Lelića podsećaju da narod opstaje onoliko koliko čuva svoju dušu.
Piše: Stefan Stojanović
