Sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj (GKV) nalazi se pred ozbiljnom finansijskom krizom, sa milijardskim deficitima i stalnim rastom doprinosa koji bi uskoro mogli da dostignu i 20%, upozorava Ralf Hermes, izvršni direktor osiguravajuće kuće „IKK Innovationskasse“.
U intervjuu za nemački list „Berliner cajtung“, objavljenom 11. februara 2026. godine, Hermes ocenjuje da je aktuelni model finansiranja zastareo i neodrživ i da bez dubinske reforme sledi „vožnja pravo u zid“. Prema njegovim rečima, zdravstveni fondovi već su početkom godine povećali doprinose, a novi talas poskupljenja je izvestan. Troškovi rastu brže od prihoda, dok kvalitet usluga ne prati taj tempo, pa osiguranici plaćaju sve više, a zauzvrat dobijaju manje.
Hermes predlaže radikalni zaokret kroz model zasnovan na tri stuba – većem finansijskom učešću države, većem doprinosu poslodavaca i uvođenju paušalnih plaćanja. Time bi se, kako navodi, smanjila zavisnost sistema od procentualnih doprinosa vezanih isključivo za zarade zaposlenih. On kritikuje predlog Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) da se finansiranje proširi na sve vrste prihoda, uključujući kapitalne dobitke i rente, ocenjujući da takvo rešenje ne menja strukturalne slabosti sistema. Po njegovom mišljenju, sadašnji model nepravedno opterećuje radnike i preduzeća, dok država nedovoljno preuzima teret socijalnih obaveza koje su godinama proširivane.
Hermes, koji iza sebe ima više od četiri decenije iskustva u zdravstvenom sektoru, smatra da se troškovi gomilaju bez jasne kontrole, dok demografske promene i starenje stanovništva dodatno produbljuju problem. U ranijim istupima već je predlagao izdvajanje pojedinih usluga, poput stomatoloških zahvata ili određenih naknada za bolovanje, iz osnovnog paketa osiguranja, smanjenje broja fondova i veću finansijsku odgovornost pacijenata.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Aktuelni apel dolazi u trenutku kada se doprinosi približavaju istorijskim maksimumima, a vlada pokušava da balansira između socijalnih očekivanja i budžetskih ograničenja. Inflacija, rast cena medicinske opreme i lekova, kao i manjak medicinskog osoblja, dodatno opterećuju sistem. Hermes otvoreno zamera političarima nedostatak spremnosti za nepopularne, ali kako tvrdi, neophodne odluke. U suprotnom, deficit će se produbljivati, a teret će i dalje padati na osiguranike.
Piše: Nina Stojanović
