Sa suzama u očima i drhtavim glasom, pekarska majstorica Betina Brajthaupt (59) najavljuje kraj jedne epohe, njena porodična pekara u Darmštatu (Nemačka), stara čak 435 godina i prenošena kroz 15 generacija, zatvara se sredinom 2026. godine zbog nedostatka naslednika, rasta troškova energije, većih troškova rada i sve jače konkurencije velikih lanaca, kako prenosi nemački tabloid „Bild“. To nije samo gašenje jedne radnje, već i simboličan udarac tradicionalnom nemačkom zanatstvu, dok zaposleni, koji su tamo proveli decenije, sa tugom govore o kraju mesta koje je bilo deo života čitavog kraja.
Kako izveštava „Bild“, pekara Brajthaupt, osnovana još 1591. godine u Švarcvaldu, preseljena je u Darmštat 1935. godine i važila je za drugu najstariju porodičnu pekaru u Nemačkoj. Betina, koja je posao preuzela pre više decenija, kaže da joj „srce krvari“, ali da je vođenje pekare postalo neodrživo. „Opterećenje je preveliko, a u porodici nema naslednika koji bi nastavio posao“, prenosi list njene reči. Zatvara se i glavna filijala u Karlštrase 66, poznata kao „noćna pekara“, omiljena među onima koji su se kasno vraćali iz grada, zajedno sa preostalim poslovnicama. Zaposleni, od kojih neki tu rade više od 20 godina, ne kriju emocije. Jedan od njih kaže da je ovo „kao gubitak dela života“ uz ocenu da potrošači sve češće biraju jeftinije lance umesto zanatskih proizvoda.
Ekonomski pritisci, prema pisanju „Bilda“, bili su presudni. Visoke cene energije, povećani doprinosi za zdravstveno osiguranje i rast minimalne zarade dodatno su opteretili malo porodično preduzeće, koje više ne može da prati velike lance. Građani Darmštata, kako prenose lokalni mediji poput Eho onlajna (Echo Online) i FFH, žale za „jedinom pekarom gde hleb još ima ukus“, dok zatvaranje mnogi vide kao kraj jednog dela gradske istorije. Betina poručuje da želi da zatvaranje bude dostojanstveno, bez prodaje spoljnim vlasnicima, jer je za porodicu taj posao mnogo više od običnog biznisa.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovo zatvaranje nije samo lična porodična priča, već i slika šire ekonomske stvarnosti u kojoj mali zanati sve teže opstaju pod pritiskom velikih sistema i rastućih troškova. Kada nestane ovakva pekara, ne gubi se samo posao, već i deo identiteta jednog grada i jedna vrsta rada koja se gradila vekovima. Ako Evropa ne nađe način da sačuva male porodične biznise, veliki lanci će progutati ono što je ostalo od autentične lokalne privrede.
Piše: Nina Stojanović
