Još u danima provedenim u Trećoj beogradskoj gimnaziji, Zoran je pokazivao radoznalost koja prevazilazi učionice i granice zemlje. Već tada se naslućivalo da će ga znanje i ambicija odvesti daleko, ali i da će ga, kad dođe vreme, koreni i sećanja na otadžbinu vratiti tamo gde sve počinje.
Tako je počela priča Zorana Markovića, koji je zahvaljujući stipendiji stigao do „United World College of the Atlantic“ u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je učio u multikulturalnom okruženju i sticao iskustva koja će ga pratiti čitavog života. Tamo, među vršnjacima iz celog sveta, Zoran je učio o različitostima, ali i o tome koliko je otadžbina zapravo više od zemlje – to je osećaj koji nosiš u sebi, gde god da odeš.
Svoj obrazovni put nastavio je na „University of Cambridge“ smer poslovno pravo“, gde je kroz stažiranje u firmi za revizije i Lloyds banci učio kako globalne finansije i inovacije oblikuju svet. Radio je na projektima koji su pomagali tradicionalnim finansijskim institucijama da se prilagode modernim finansijskim tehnologijama, što mu je pružilo dragoceno iskustvo i znanje.
Ali ni Kembridž ni London nisu mogli da izbrišu ono što je poneo iz Srbije – bliskost porodice, prijatelja i grada u kojem je odrastao. Svaki povratak kući, makar i na kratko, budio je onu poznatu toplinu – miris kiše nad Kalemegdanom, prva kafa na Dorćolu, osmeh komšije koga znaš ceo život. Negde između užurbanih londonskih ulica i tišine Temze, rađala se čežnja za beogradskim večerima i razgovorima koji traju do kasno u noć. Kada su roditelji počeli da stare, povratak u Beograd više nije bio pitanje odluke, već srca. Bio je to povratak onome što ga je oblikovalo – zemlji, ljudima, jeziku i ritmu koji mu je uvek pripadao.
Odlučan, Zoran je nastavio svoj profesionalni put u zemlji koju voli. Radio je u brokerskoj kući Fortrade, gde je tri godine upravljao klijentima po međunarodnim standardima i regulativama finansijskih tržišta, a potom je svoje iskustvo preneo u sektor javnih nabavki u državnoj firmi. Danas vodi malu konsultantsku firmu, gde znanje i veštine stečene u inostranstvu koristi kako bi doprinosio razvoju poslovnog i društvenog okruženja u Srbiji.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Da li uspeh mora imati stranu adresu? Da li se vrednost čoveka meri vizom u pasošu i pečatom sa Zapada? Možda je vreme da se zapitamo, šta ako se pravi uspeh ne meri daljinom, već povratkom?
Zoranova poruka mladima koji razmišljaju o povratku je jasna – Srbija nudi mnogo više nego što se često misli. Blizina porodice i prijatelja, toplina zajednice, ali i rastuće profesionalne prilike – sve to čini zemlju vrednom povratka, a poslednjih godina vidljiv je jasan napor države da modernizuje infrastrukturu i podstakne preduzetništvo, otvarajući prostor za nove ideje i inicijative. Zoranova priča podseća da istinski uspeh nije samo ono što postignete u svetu, već i ono što donesete kući, znanje, iskustvo i energiju koju možete uložiti u zajednicu koja vas je oblikovala. „Tamo gde su tvoji koreni, tamo je i tvoja snaga“ a povratak kući često donosi mir i ispunjenje koje nijedna diploma ili međunarodna karijera ne mogu zameniti.
Piše: Stefan Bogdanović
