Na današnji dan, 19. oktobra 1932. godine, u samom srcu Beograda otvoren je Kolarčev narodni univerzitet – zadužbina velikog dobrotvora Ilije Milosavljevića Kolarca. Ove 2025. godine navršava se 93 godine od trenutka kada je Srbija dobila jednu od najvažnijih ustanova kulture i obrazovanja.
Ilija Kolarac, trgovac i vizionar iz XIX veka, testamentom je sav svoj imetak poklonio srpskom narodu, sa željom da se šire nauka i znanje. Njegov san pretočen je u zgradu na Studentskom trgu, čije je projektovanje povereno poznatom arhitekti Petru Bajaloviću. Posebna pažnja posvećena je akustici, pa se i danas velika dvorana Kolarca smatra jednim od najboljih prostora za vrhunske muzičke nastupe u regionu.
Od prvog dana, vrata Kolarca bila su otvorena svima – učenicima, profesorima, umetnicima, radnicima i znatiželjnim građanima. Tokom gotovo jednog veka postojanja, ovde su se smenjivala predavanja, koncerti, naučni skupovi i izložbe, a svaka generacija Beograđana i Srba iz čitave zemlje ostavila je svoj trag u njegovim hodnicima.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Kolarčev narodni univerzitet danas je mnogo više od kulturne ustanove – on je svedočanstvo koliko snažna može biti vizija jednog čoveka kada iza nje stoji vera u znanje i narod. Ipak, priča o Kolarcu, kao i o mnogim našim zadužbinarima, podseća na pitanje koje ne bi smelo da se prećuti – gde su danas naslednici te velike tradicije darivanja i narodnog duha? Nekada su najuspešniji Srbi verovali da pravo bogatstvo nije u onome što poseduješ, već u onome što ostaviš svom narodu – u knjigama, školama, zadužbinama i znanju. Danas, u vremenu brzine i prolaznih vrednosti, takva plemenitost deluje gotovo zaboravljeno. Upravo zato Kolarac ima još veću simboliku – on nije samo spomenik prošlosti, već i tiha opomena sadašnjosti da narod živi onoliko koliko čuva i širi svoje znanje.
Piše: Stefan Bogdanović
