U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru, jednoj od najstarijih kulturnih ustanova srpskog naroda, predstavljena je knjiga „Nevidljivi spasitelji“ novinara i pisca Dragana Damjanovića. Sala istorijskog zdanja bila je ispunjena čitaocima svih generacija.
Autor je objasnio da je knjiga nastala iz potrebe da se zabeleže sudbine ljudi koji su kako kaže, „previše skromni da bi bili heroji u medijima, a previše veliki da bi ostali neprimećeni“. U centru njegovog interesovanja nalaze se lekari, učitelji, volonteri, komšije koje pamtimo po dobrim delima, a ne po skandalima. Umesto visokih činova i funkcija, Damjanović bira svakodnevni, tihi napor da se uradi nešto korisno za zajednicu.
Govoreći o rukopisu, učesnici promocije podsetili su da tradicija čitaonice, osnovane 1845. godine, obavezuje da se neguju knjige koje uzdižu jezik, pamćenje i obrazovanje. Zato se kako je istaknuto, ova promocija prirodno uklopila u niz književnih večeri, predavanja i tribina koje ovu ustanovu čine živim centrom kulturnog života Sombora.
Posebnu pažnju privukli su odlomci u kojima se prepliću novinarsko iskustvo i literarni izraz. Damanović koristi reportažnu formu, ali joj dodaje romanesnu dinamiku, dijalog i unutrašnji monolog likova, pa junaci iz rubrika „društvo“ i „hronika“ postaju likovi koji nose čitavu priču.
Promocija je završena razgovorom sa publikom, u kojem je otvoreno pitanje ko su danas naši div-junaci i da li ih uopšte primećujemo. Učesnici su se složili da se herojstvo sve ređe meri uniformom i titulom, a sve češće spremnošću da se preuzme odgovornost u sopstvenom okruženju.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
U vremenu kada se o kulturi najčešće govori kroz budžete i projekte, ovakve večeri podsećaju da je suština jednostavnija ljudi, prostor i dobra knjiga. Srpska čitaonica „Laza Kostić“ i slične ustanove pokazuju da se identitet jedne sredine ne gradi na velikim festivalima, već na upornom okupljanju oko smislenog sadržaja. Dokle god postoje mesta gde se mirno sluša, čita i razgovara, postoji i šansa za div-junake našeg vremena.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
