Na današnji dan, 18. februara 1876. godine, Kneževina Srbija napravila je važan iskorak ka modernijem i humanijem društvu: prema tadašnjim zapisima, osnovano je prvo Društvo za zaštitu životinja u Kneževini Srbiji. Za zemlju koja se tek učvršćivala nakon osmanskog perioda, to je bio signal da se u Srbiji već prihvataju evropske ideje o odgovornosti i etičnom odnosu prema životinjama.
Inicijativu je predvodio ugledni političar i diplomata Đorđe Simić, prvi predsednik društva, uz podršku lekara, profesora Velike škole i drugih intelektualaca, među kojima se pominje i Đorđe Natošević. Njihov cilj nije bio samo „lep gest“, već deo šireg shvatanja napretka. Srbija je tada bila pretežno agrarna – konji, volovi i stoka bili su osnovna radna snaga, a prizori preopterećivanja i zlostavljanja životinja na ulicama, pijacama i imanjima bili su česti.
Društvo je ubrzo krenulo sa konkretnim zahtevima: zalagalo se za zabranu javnog prebijanja konja i volova, bilo je protiv borbi pasa i nepotrebnog mučenja stoke na pijacama. Pominjale su se i humanije prakse pri klanju, kao i potreba da se uvedu jasna pravila koja bi ograničila okrutno postupanje, posebno prema radnim životinjama. U tadašnjim okolnostima, i sama ideja da država i javnost treba da reaguje na takve pojave bila je veliki pomak.
Iako je društvo verovatno imalo kratak vek zbog ratova i političkih potresa krajem 19. veka, ostalo je kao važan trag jedne rane svesti – da se napredak ne meri samo institucijama i ekonomijom, već i odnosom prema slabijima. Danas Srbija ima i moderan Zakon o dobrobiti životinja, a ideja zaštite životinja dobila je široku podršku kroz rad udruženja i aktivista.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovaj datum zato vredi pamtiti – u vreme kada je država gradila temelje, deo društva je gradio i kulturu saosećanja. Bez toga nema stvarne civilizacije.
Piše: Nina Stojanović
