Kineska populacija nastavlja da se smanjuje treću godinu zaredom, Peking je od 1. januara 2026. uveo 13% vrednosti (PDV) na kontraceptivna sredstva, uključujući kondome i pilule za kontracepciju, završavajući trodecenijsku poresku olakšicu iz ere politike jednog deteta. Ova mera, predstavljena kao „podsticaj natalitetu“, dolazi usred alarmantnog pada fertiliteta na oko jednog deteta po ženi, sa projekcijama UN da će Kina izgubiti preko 200 miliona stanovnika do 2054. godine. Dok usluge brige o deci, braku i starima postaju oslobođene poreza, kritičari ovo vide kao još jedan autoritarni trik koji ignoriše korene krize, visoke troškove života, stanovanja i obrazovanja.
Ova poreska promena nije ništa drugo do simbolički gest očaja, koji neće zaustaviti trend koji je započeo još pre ukidanja politike jednog deteta 2016. godine. Prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku Kine, populacija je 2024. godine pala na 1.408 milijardi, sa fertilitetom od samo 1,09 deteta po ženi – daleko ispod nivoa održivosti od 2,1. Stručnjaci poput onih iz UN upozoravaju da će do 2050. godine populacija pasti na 1,3 milijarde, a do 2100. na svega 633 miliona u pesimističnom scenariju. Umesto da se bavi dubokim socijalno-ekonomskim problemima, kineska vlada pribegava poreskim kaznama – kondomi će poskupeti za 13%, što može dovesti do porasta neželjenih trudnoća, abortusa i polno prenosivih bolesti među siromašnijim slojevima.
Kritičari, uključujući demografe kao što je Ji Fuksian sa Univerziteta Viskonsin, ističu da su ove mere „prekasne i preslabe“. Deset godina nakon ukidanja restriktivne politike jednog deteta, koja je sama po sebi bila demografska katastrofa sa milionima prisilnih abortusa i sterilizacija, Peking sada koristi subvencije, produženo porodiljsko odsustvo i propagandu da „motiviše“ građane na rađanje. Visoki troškovi odgajanja deteta, procenjeni na preko 500.000 juana (oko 70.000 dolara) po detetu do 18. godine, ostaju nerešeni. U gradovima poput Šangaja i Pekinga, cene stanova su astronomski visoke, a pritisak u obrazovnom sistemu, sa beskrajnim časovima i ispitima, odbija mlade od porodičnog života. Žene posebno nose teret, mnoge se suočavaju sa diskriminacijom na poslu zbog majčinstva, dok državna propaganda promoviše „kulturu braka i majčinstva“ kroz školske programe i medije.
Ova politika nije samo neefikasna, već i duboko represivna. U nekim provincijama lokalne vlasti već primenjuju prinudu – žene se nagovaraju na trudnoću kroz „subvencije“ koje liče na podmićivanje, a propagandne kampanje optužuju mlade za „egoizam“ jer biraju karijeru umesto dece. Prema izveštajima organizacija poput ,,MERICS” (nemački istraživački institut specijalizovan za analizu Kine), fertilitet pada ne zbog nedostatka poreza na kontracepciju, već zbog sistemskih problema, nesigurnih prihoda, starenja populacije (preko 22% starijih od 60 godina) i ekonomskog usporavanja. Kina, druga najveća ekonomija sveta, suočava se sa manjkom radne snage, opterećenjem penzionog sistema i padom potrošnje, a umesto reformi vlada bira poreske kazne koje će samo pogoršati nejednakost.
Globalno gledano, ova kriza nije izolovana, slične tendencije vide se u Japanu i Južnoj Koreji, gde fertilitet pada ispod jednog deteta po ženi. U Kini, gde je državna intervencija u privatni život norma, ove mere otkrivaju neuspeh centralizovanog planiranja. Umesto da se fokusira na slobodu izbora i socijalnu podršku, Peking nastavlja sa kontrolom od politike jednog deteta do sadašnjih poreskih „podsticaja“. Rezultat? Populacija koja se smanjuje, ekonomija koja usporava i društvo koje gubi vitalnost.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova kineska poreska igra predstavlja vrhunac hipokrizije, država koja je decenijama uništavala porodice sada ih kažnjava poreski da bi ih spasila. Umesto simboličnih mera, potrebne su duboke reforme koje poštuju slobodu pojedinca, ali Peking bira represiju, osuđujući sebe na demografski ambis. Ovo je lekcija za svet, autoritarne intervencije ne rađaju budućnost, već prazninu.
Piše: Stefan Stojanović
