Art Bazel, vodeći svetski sajam savremene umetnosti, otvara filijalu u Kataru početkom februara 2026. godine ignorišući cenzuru, diskriminaciju žena, eksploataciju radnika i podršku terorizmu. Dok režim Al Tani troši milijarde na muzeje i dela poput Sezanovih „Igrača karata“ (250 miliona dolara), umetnici se podvrgavaju samocenzuri – zabranjeni aktovi, prikazi Hrišćanstva i političke teme. Ovo je klasičan dokaz kako prljavi novac od gasa pere krvavi imidž autoritarnog režima.
Direktor Vincenzo de Belis predstavlja Katar kao „kulturno sedište“, a matična MCH Group (kompanija specijalizovana za sajmove) je u finansijskoj krizi i vidi Dohu kao spas. Partner je i ,,Qatar Airways“, koji na
svim svojim mapama briše Izrael. ,,Amnesty (aktivistička organizacija koja koristi moralni i medijski pritisak) i ,,Human Rights Watch“ (istraživačko-analitička organizacija) optužuju Katar za smrtne slučajeve radnika na gradilištima i sistematsku represiju, ali za Art Basel to nije prepreka, profit je ipak prioritet.
Ovo nije kulturni dijalog. Zapadni sajam postaje alat za beljenje režima koji finansira Hamas i širi islamističku ideologiju preko Al Jazeere.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Art Bazel u Kataru otkriva pravo lice i pokazuju kako se principi prodaju za novac od gasa. Dok radnici ginu, a sloboda guši – sajam ćuti i zarađuje. Ovo nije umetnost, ovo je moralni bankrot koji kompromituje ceo svet kulture.
Piše: Stefan Stojanović
