Nemački kancelar Fridrih Merc, poznat po brojnim krivičnim prijavama protiv onlajn kritičara, sada se zalaže za obavezno korišćenje pravih imena na internetu i zabranu društvenih mreža za mlade, što je izazvalo žestoke debate uoči konferencije CDU u Štutgartu. Prema izveštavanju švajcarskog lista „NZZ“, Merc i drugi hrišćanske demokrate, poput Danijela Gintera i Hendrika Vista, traže minimalnu starosnu granicu od 16 godina uz strogu verifikaciju, kako bi zaštitili decu od zavisnosti, mržnje i dezinformacija, dok SPD predlaže sličan pristup sa granicom od 14 godina. Ipak, kritičari u ovim idejama vide pokušaj šire cenzure.
Kako „NZZ“ prenosi, Merc je u podkastu „Machtwechsel“ odbacio postepeno upoznavanje dece sa društvenim mrežama, poredeći to sa služenjem alkohola u osnovnim školama, i insistirao na „otvorenim vizirima“ na mreži kako bi se suprotstavili uticajima veštačke inteligencije i algoritama. Istakao je da političari debatuju pod pravim imenima i da isto očekuje i od drugih. Generalni sekretar CDU, Karsten Lineman podržava ovu inicijativu, naglašavajući zaštitu dece od nasilja, kriminala i manipulativnih dezinformacija, dok se predlog CDU konferencije povezuje sa globalnim trendovima, poput australijske zabrane za mlađe od 16 godina i sličnih mera u Danskoj, Velikoj Britaniji i Francuskoj.
„NZZ“ izveštava da i lider SPD Lars Klingbajl podržava sličnu zabranu, opravdavajući je prioritetom zaštite mladih od „poplave mržnje i nasilja“. U igri je i plan za evropski sistem identifikacije „EUDI-Wallet“ od 2027. godine, u kojem bi provajderi bili kažnjavani za prekršaje, a pojednostavljene verzije mreža bile dostupne adolescentima od 14 do 16 godina. Time se, kako se vidi, debata o državnoj intervenciji u društvene mreže dodatno zahuktava unutar nemačke politike.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ideja ograničavanja društvenih mreža za maloletnike može zvučati razumno kao mera zaštite od zavisnosti i štetnih sadržaja, ali ključni problem je ko je gura i kako je sprovodi. Kada takav paket dolazi od političara koji je, prema navodima, između 2021. i 2025. godine podnosio stotine krivičnih prijava zbog uvreda na mrežama, uz pretresanja stanova i optužbe za pritisak na kritičare, teško je poverovati da je reč samo o brizi za decu. U tom svetlu, „verifikacija identiteta“ i ukidanje anonimnosti postaju opasno širok alat – ne samo da slabe privatnost i pravo na zaštitu od zloupotreba, već mogu da prerastu u mehanizam disciplinovanja neistomišljenika pod plaštom bezbednosti.
Piše: Nina Stojanović
