Uoči Drugog svetskog rata Beograd je bio važna turistička raskrsnica. Agencije su nudile krstarenja, aranžmane za Dubrovnik i letovanja u tada najpoželjnijem odmaralištu – Opatiji, mondenskom mestu sa vilama, parkovima i hotelima u koje je rado dolazila elita iz čitave monarhije.
U takvu atmosferu stiže novi fenomen – izbori za mis. Između dva rata talas takmičenja u lepoti zahvata i Jugoslaviju. Prva kruna mis Jugoslavije dodeljena je 1926. godine Štefici Vidačić iz Slavonske Požege. Štampa je pratila svaki njen korak – haljine, frizure, putovanja po evropskim gradovima i ponude filmskih producenata. Prihvatila je jednu od njih, otišla u Nemačku i započela glumačku karijeru kao Štefi Vida, udavši se za bogatog Nemca iz filmskog posla. Legende o očajnim obožavaocima samo su pojačavale njen sjaj.
Još uspešniji uspon imala je Slovenka Lida Kravanja, učesnica istog izbora. Pobegla je od kuće da bi se takmičila, u Berlinu uzela umetničko ime Ita Rina i brzo postala zvezda evropskog nemog filma. Film „Erojšikon“ iz 1929. ušao je u istoriju kao prvi čehoslovački film sa nagim ženskim telom, što je izazvalo skandal i donelo joj ogromnu popularnost. Tridesetih godina napušta Berlin, seli se u Beograd, udaje se za inženjera Đorđevića, prima pravoslavlje i uzima ime Tamara. Sa filma se povlači 1939, da bi se pred kamerama pojavila još samo jednom, 1960. godine, u filmu Veljka Bulajića „Rat“.
Dok su misice menjale garderobu i adrese između Opatije, Berlina i Beograda, Evropa je živela poslednje bezbrižne sezone. Leta 1939. novine pišu o novom modnom hitu – naočarima za sunce firme „Cajs“ iz Jene, koje se nose ceo dan, čak i posle zalaska sunca. U septembru Hitler napada Poljsku i taj svet glamura preko noći odlazi u istoriju.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ova priča otvara prozor u kraljevinu koja je nestala u vihoru rata, ali koja je u svom trajanju umela da parira tadašnjoj Evropi. Beograd, Opatija i naše misice su stajale rame uz rame Parizu, Berlinu i Beču u istom ritmu mode, filma i letovališta. Podsetnik da je Srbija, kada je imala samopouzdanja i jasnu državnu ambiciju, bez kompleksa ulazila u veliku evropsku priču i da to može ponovo, ako nađe snage da obnovi taj izgubljeni osećaj mere i dostojanstva.
Piše: Nina Stojanović
