Jedna od najkontroverznijih epizoda u istoriji kompanije Nestlé, ali i u istoriji prehrambene industrije, često se navodi kao primer agresivnog i neetičkog marketinga.
Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina, kompanija Nestlé je u siromašnim zemljama Afrike, Azije i Latinske Amerike angažovala žene obučene kao medicinske sestre kako bi promovisale adaptirano mleko za bebe. U javnosti su ostale poznate kao „milk nurses“. Nosile su bele mantile, obilazile porodilišta i bolnice i majkama delile besplatne uzorke formule, predstavljajući je kao moderniju i „zdraviju“ zamenu za dojenje. Mnoge žene su verovale da razgovaraju sa pravim zdravstvenim radnicima, dok je kompanija pretvarala autoritet medicine u marketinški alat.
Kada bi majke zbog besplatnih uzoraka prestale da doje, laktacija bi često oslabila ili potpuno nestala. Čim bi nestali besplatni uzorci, porodice su morale da kupuju skupu formulu. U siromašnim sredinama mleko se često razblaživalo kako bi trajalo duže, a voda za pripremu neretko nije bila bezbedna za piće. Zdravstvene organizacije upozoravale su da takva praksa dovodi do pothranjenosti, infekcija i povećane smrtnosti odojčadi u pojedinim delovima sveta.
Skandal je eksplodirao 1974. godine nakon objavljivanja izveštaja The Baby Killer – ,,Ubica beba“, britanskog novinara Majka Milera iz organizacija „War on Want“ u kojem se tvrdi da je 66.000 novorođene dece u zemljama Trećeg sveta preminulo zbog mešanja kontaminirane vode sa mlekom u prahu.
Nemačko izdanje nosilo je još brutalniji naslov; „Nestlé ubija bebe“. Ubrzo su krenuli bojkoti Nestlé proizvoda, studentske kampanje i pritisci humanitarnih organizacija. Nestlé je potom tužio nemačku grupu „Arbeitsgruppe Dritte Welt“ za klevetu. Suđenje u Švajcarskoj je postalo svetska senzacija i dodatno skrenulo pažnju na način reklamiranja adaptiranog mleka za bebe u siromašnim državama. Iako kompanija formalno nije izgubila spor, proces je ozbiljno narušio njen ugled.
Ceo slučaj doveo je do usvajanja međunarodnog kodeksa „International Code of Marketing of Breast-milk Substitutes“ pod okriljem „World Health Organization“, koji je ograničio reklamiranje formule za bebe i zabranio predstavljanje promotera kao medicinskog osoblja.
Nestlé je godinama negirao odgovornost i tvrdio da samo promoviše proizvod namenjen majkama koje ne mogu da doje. Priča o „milk nurses“ ostala je jedan od najpoznatijih primera sukoba između korporativnog marketinga i javnog zdravlja i upozorenje koliko profit lako može da zloupotrebi poverenje ljudi u medicinu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Uniforma se promenila. Sistem je ostao isti u zdravstvu, obrazovanju i svakodnevnom životu. Mehanizam funkcioniše u svakoj industriji. Menja se samo kostim.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
