„Fotografije sa žurke nisu dozvoljene, ali selfi u bikiniju je sasvim u redu“ – ova rečenica možda zvuči paradoksalno, ali sve više stručnjaka upozorava da upravo ovakvi digitalni tragovi mogu odlučiti o vašoj karijeri, unapređenju ili čak gubitku posla.
U eri kada poslodavci sve češće „guglaju“ kandidate, profili na društvenim mrežama postaju neformalni CV. Stručnjak za digitalni imidž Marlon Gilingер upozorava da bi svaki korisnik trebalo da „čisti“ svoje profile najmanje jednom do dva puta godišnje, posebno nakon što su zabeleženi slučajevi ljudi koji su izgubili poslove zbog starih objava.
Nakon skandala novinara švajcarskog SRF-a Paskala Šmica, koji je zbog starih postova na Fejsbuku doživeo profesionalni pad, ponovo se otvara pitanje: koliko je naša digitalna prošlost zaista bezbedna?
Gilinger naglašava da poslodavci sve posmatraju kroz prizmu „trenutnih društvenih standarda“. To znači da ono što je nekada bilo „šala“ ili „mladalačka greška“, danas može biti ozbiljna prepreka u karijeri. Fotografije sa alkoholom ili drogom gotovo nikada ne prolaze dobro – bez obzira na industriju. Ipak, kako kaže stručnjak, postoje nijanse: u kreativnim profesijama takvi sadržaji se ponekad tolerišu, dok u konzervativnim sektorima mogu biti trenutni crveni karton.
Zanimljivo, čak i naizgled bezazleni sadržaji nisu uvek sigurni. Fotografija sa festivala može biti neutralna i prihvatljiva, ali selfie sa žurke ili „opušteni“ trenutak na kauču sa hranom može se protumačiti kao neprofesionalan imidž.
Još veće kontroverze izazivaju fotografije u bikiniju ili polunage slike iz teretane. Iako Gilinger ističe da „niko ne bi trebalo da se stidi svog tela“, upozorava da internet nikada ne zaboravlja – i da reakcije mogu biti brutalne. Od podrške do komentara punih uvreda poput „predebela“ ili „premršava“, granica između privatnog i javnog gotovo da ne postoji. Posebno osetljiva kategorija su fotografije dece. Iako često nastaju iz najboljih namera, stručnjaci ih označavaju kao „kritične“ zbog pitanja privatnosti i zaštite maloletnika.
Ni tekstualne objave nisu bez rizika. Izjave poput „škola je beskorisna“ ili oštri politički komentari mogu da se tumače kao znak neodgovornosti, nezrelosti ili nedostatka profesionalnog stava. Čak i reakcije na komentare mržnje mogu da se okrenu protiv vas. Oštri odgovori, uvrede ili impulsivne poruke često ostavljaju gori utisak nego sam konflikt.
Gilinger zaključuje da je najveća opasnost zapravo nepromišljenost. Jer sve što danas objavite, sutra može postati presudno.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
U digitalnom svetu, granica između privatnog života i profesionalne sudbine praktično više ne postoji — jedan nepromišljen post može u sekundi da je potpuno izbriše.
Piše: Biljana Stepanović
