Početkom sedamdesetih većina od Triglava do Đevđelije na tek kupljenim crno-belim televizorima svake nedelje čekala je dogodovštine junaka mega popularne serije „Ljubav na seoski način“.
Zaplet scenariste Žike i reditelja Dragoslava Lazića zasnivao se na tome da li će deda, baba, stric, strina i ostala familija uspeti da ožene Milorada (Dragan Zarić) sa prelepom seoskom devojkom Radmilom, u tumačenju glumice sa krajnje neobičnim imenom – Prizrenka.
Seriju su starije generacije upamtile i po neprevaziđenoj sceni iz seoske kafane kada Silvana Armenulić peva Čkalji, odnosno u seriji stricu Gvozdenu, takođe pesmu za sva vremena „Šta će mi život bez tebe, dragi“, koju je samo za nju tih dana napisao Toma Zdravković.
„Gledali smo naravno seriju otvorenih očiju zbog glumačkih legendi, ali bili smo posebno ponosni, sećam se kao danas, što na špici piše da je glavna glumica Prizrenka Petković. Pitali smo naše stare majke, koje su sve znale, čije je to dete, pošto je tad bila veoma mlada, oko 20 godina verovatno, ali niko nije znao ništa. Onda smo se zapitali da li još neko ko je ‘otišao’ iz Prizrena ranije od devojčica ima takvo ime. Niko nije znao nikog, čak ni časne starine, koje su znale sve za svakog od nas“, kaže za Srpski Ugao Goca Nojić-Tomić, dama koja baš zna ono po starinskom, ko je čije dete u Prizrenu odavno.
Ne zbog godina, već zbog interesovanja od malena o tradiciji, običajima, krsnim slavama, poštovanju srpskih korena.
Prema zvaničnim podacima, Prizrenka Petković je rođena 1952. godine u Prizrenu, kada su se njeni roditelji, glumci rodom iz Beograda, nalazili na turneji u prestonom gradu najmoćnijeg vladara u srpskoj istoriji – cara Dušana.
Ona se rodila baš u Prizrenu, pa je od strane roditelja umetnika dobila ime, kao niko nikada pre, a ni posle nje. Kasnije je bila operska pevačica.
„Ulogu Radmile dobila sam potpuno slučajno jer se glumica koja je trebalo da igra razbolela. Prijatelj mog oca (takođe glumac, Branko Petrović) preporučio me je reditelju Dragoslavu Laziću. Još pamtim tremu koju sam
imala kada sam ugledala Lepog Caneta, odnosno Dragana Zarića, veliku zvezdu u to vreme“, kazala je svojevremeno Prizrenka Petković.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Iako su lokaliteti, kao i samo Kosovo i Metohija, urezani kao trajni beleg u sećanju srpskog roda, veoma su retka bila imena po lokalitetima. Tako da je npr. veoma retko ili ga nema ime Kosovka, za razliku od prezimena Kosovac, istina takođe retkog, ali se javlja, ne među Srbima na Kosmetu, već onima preko Drine.
Piše: Siniša Kostić
