Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija Ašvini K. P. nakon višednevne posete Austriji iznela je nesumnjivu istinu – u ovoj zemlji postoji „duboko ukorenjeno i široko rasprostranjeno uverenje o rasnoj nadmoći belaca“. Nije reč o ekstremistima nego o osnovnom uverenju koje prolazi bez otpora.
Još poražavajuće je što se u Austriji otvoreno promoviše ideja da je austrijski identitet „u osnovi povezan sa belom bojom kože“. To više nije šapat u kafanama – to je stav koji se toleriše i javnom diskursu.
Integracija kojom se Austrija decenijama ponosi pred Evropom je čista fikcija, mrtvo slovo na papiru. Zakoni postoje samo da bi se pokazivali na konferencijama. U stvarnosti, osobe afričkog, arapskog i azijskog porekla, Jevreji, muslimani i Romi svakodnevno su suočeni sa diskriminacijom na tržištu stanova i posla, rasnim profilisanjem policije, govorom mržnje i zločinima iz mržnje koji se ne kažnjavaju. Država sve to sistematski ignoriše i ne evidentira.
Dok Beč glumi prestonicu tolerancije i kulture, stvarnost je drugačija – rasizam ovde nije greška sistema – on je sam sistem.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Austrija voli da drži predavanja Balkanu o demokratiji i ljudskim pravima, ali kada Ujedinjene nacije otkriju da je kod njih rasizam nacionalna ideologija, odjednom nastupa muk. Licemerje je dostiglo vrhunac: ista država koja nas je proglašavala zaostalima sada stoji razotkrivena kao evropski šampion tihog, uglađenog, ali nesumnjivo dubokog rasizma.
Piše: Nina Stojanović
