Italija zemlja paste, mode i – potpunog čuda. Koliko god čovek mislio da je sve video, pojave se zakoni zbog kojih svi zastanu i pitaju se: „Je l’ ovo neka šala ili zaista postoji?“ Ipak, sve je stvarno, zapisano i uredno primenjeno.
Prvi biser stiže iz davne prošlosti. Član 121 iz 18. juna 1931. godine, treći stav, strogo zabranjuje „zanimanje šarlatana“. Osoba koja se lažno predstavlja kao stručnjak i vara ljude glumeći znanje koje zapravo nema. Godina je 1931. a zakon i dalje stoji kao da je donet juče. Ljudi se čude šta je sve nekada moralo da se reguliše. Pa se onda pitaju: kako se proverava ko zaista glumi stručnost? Da li postoji formular? Komisija? Test? Italija ne daje odgovor, samo zabranu.
Grad Eraclea, nedaleko od Venecije, uvodi skup pravila koja većini posetilaca deluju neočekivano. Propisano je da se plažom ne sme hodati bez majice, a uz to je zabranjeno i pravljenje zamkova od peska i sakupljanje školjki. Turisti tako dolaze do mora, ali se suočavaju sa prostorom u kojem gotovo ništa od onoga što se obično smatra uobičajenim aktivnostima na plaži nije dozvoljeno.
U primorskom gradu Lericiju propis je postavljen vrlo precizno: zabranjeno je kretanje gradom dok ste obučeni samo u kupaći kostim. Pod istim pravilom zabranjeno je i prostiranje veša, čak i na sopstvenoj terasi ili pored prozora stana, ukoliko ste tako odeveni. Pravilo ostavlja utisak strogog nadzora nad načinom oblačenja u javnom i polu-javnom prostoru, bez detaljnog objašnjenja razloga.
Ovo je samo jedan deo niza čudnih zakona koji važe u Italiji i koji su istraženi od strane Univerziteta u Veroni.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ako u Italiji i dalje važe pojedini propisi iz 1931. godine, nameće se pitanje da li je vreme za njihovo usklađivanje sa savremenim uslovima. Turizam je jedna od ključnih grana italijanske privrede, a brojna ograničenja koja i danas postoje deluju nespojivo sa navikama savremenih putnika. U zemlji koja zavisi od turista očekivalo bi se bar osnovno prilagođavanje propisa, kako bi se izbegle situacije u kojima posetioci ne znaju šta im je dozvoljeno na plaži, u gradu ili na sopstvenoj terasi. Modernizacija ovakvih pravila mogla bi Italiji doneti više koristi i bolju usklađenost sa realnošću 21. veka.
Piše: Stefan Bogdanović
