Odluka Centralne izborne komisije tzv. Kosova da Srpskoj listi onemogući učešće na izborima 28. decembra izazvala je talas ogorčenja među Srbima na Kosovu i Metohiji, ali i sve glasnije kritike u evropskoj javnosti. Posebno se izdvojila reakcija Stefana Pavesija iz italijanske Lige, koji je ovu odluku označio kao grubo kršenje demokratskih principa i otvorenu diskriminaciju srpske zajednice.
„Odluka kosovske Centralne izborne komisije da blokira Srpsku listu i njeno učešće na izborima 28. decembra čin je koji potkopava svaku tvrdnju o demokratskom kredibilitetu“, poručio je Pavesi, naglasivši da je neprihvatljivo da institucija zadužena za fer i poštene izbore deluje „bez objašnjenja, bez transparentnosti i na način koji deluje proizvoljno“.
Prema njegovim rečima, time se telo koje bi moralo da bude neutralan garant pravila pretvara u „političko oružje u rukama onih koji se plaše izborne volje srpske zajednice“.
U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji ovakva odluka doživljava se kao poruka da srpski glas ne sme da se čuje. Srpska lista je godinama jedini relevantan politički predstavnik Srba na Kosovu, sa ubedljivom podrškom u gotovo svim sredinama gde Srbi žive. Njeno isključivanje iz izbornog procesa praktično znači da se Srbima uskraćuje ne samo izbor, već i elementarno pravo na političko postojanje.
Pavesi upravo na to upozorava: „Uskraćivanje čitavoj zajednici mogućnosti da bude predstavljena pogađa samu srž demokratskog procesa. Ova odluka ne samo da diskriminiše, već namerno podstiče tenzije i nestabilnost, kao da je cilj dodatno raspirivanje već krhke situacije.“
Srbi na Kosmetu ovaj potez vide kao deo šire politike Prištine usmerene na pritisak, obeshrabrivanje i iseljavanje. U praksi, isključenje Srpske liste znači da bi se u institucijama tzv. Kosova formalno vodilo računa o „multietničnosti“, dok bi realno srpski narod ostao bez istinske političke zastupljenosti.
Posebno oštar deo Pavesijeve izjave odnosi se na stanje institucija na Kosovu i odnos vlasti prema osnovnim pravima građana. „Vlada i institucionalni sistem koji tolerišu takve zloupotrebe ne pokazuju nikakvo poštovanje prema pluralizmu, političkoj konkurenciji i temeljnim pravima svojih građana“, naglašava on, dodajući da je reč o „duboko alarmantnom signalu“.
„Kada oni na vlasti isključuju umesto da uključuju, kada nameću umesto da objašnjavaju, kada se plaše glasova umesto da ih štite, demokratija nije samo oštećena, već kompromitovana“, poručuje Pavesi, jasno stavljajući do znanja da ovde nije reč o tehničkom nesporazumu, već o sistemskom problemu.
Dodatnu težinu čitavoj situaciji daje činjenica da je, kako Pavesi podseća, Evropska unija do sada ostala nema. Poslanica Lige Silvia Sardone još u avgustu je uputila poslaničko pitanje u Evropskom parlamentu u vezi sa položajem Srba i izbornim uslovima na Kosovu, ali odgovor iz Brisela nije stigao.
„Neprihvatljivo je da Evropska unija ćuti. Jedno je zakasneli odgovor, drugo je svesno ignorisanje. Postavlja se pitanje da li ova duga tišina odražava neprijatnost ili jednostavno odbijanje da se suoči sa sve očiglednijim demokratskim nazadovanjem“, navodi Pavesi.
Za Srbe na Kosovu ta tišina nije apstraktna. Ona znači svakodnevni život u uslovima pravne nesigurnosti, političke isključenosti i nepoverenja u institucije koje bi bar formalno, trebalo da budu i njihove. Zato Pavesi jasno poručuje da se odluka CIK mora hitno preispitati.
Pavesi je podsetio da je Silvia Sardone još u avgustu uputila zvanično pitanje Evropskoj komisiji o diskriminaciji Srba na Kosovu, ali da iz Brisela do danas nije stigao nikakav odgovor.
„Ova odluka mora odmah biti poništena. Ustrajanje na ovom kursu znači prihvatanje urušavanja demokratskog procesa i legitimisanje klime neprijateljstva i prisile koju nijedno društvo ne može da podnese“, zaključuje on.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ovom izjavom je iz jednog dela evropske političke scene, upućena jasna poruka – obesmišljavanje učešća Srba na izborima u južnoj pokrajini ne može se sakriti iza proceduralnih formulacija. To je pitanje suštine demokratije, a pre svega pitanje elementarnog poštovanja naroda koji želi samo ono što se u Evropi smatra minimumom – pravo glasa i pravo na svoje predstavnike.
Piše: mr Jasmina Dragutinović
