Zvanične analize iz Italije, koje je zatražila porodica generala Nebojše Pavkovića, jasno povezuju njegovo oboljenje sa izloženošću osiromašenom uranijumu tokom NATO agresije 1999. godine. U tumoru uzetom tokom biopsije otkrivene su ekstremno visoke koncentracije uranijuma U-238, kao i niza teških metala – kadmijuma, mangana, bakra, gvožđa i cinka. Od 21 analiziranog parametra, čak 16 završilo je u „crvenoj zoni“.
Uzorci su obrađeni u međunarodno akreditovanim laboratorijama koje godinama rade slučajeve italijanskih vojnika obolelih nakon misija na Balkanu. To su iste institucije čiji su nalazi korišćeni pred italijanskim sudovima u procesima protiv država članica NATO-a. Veštak Alfredo Tartalja u izveštaju navodi da rezultati „nedvosmisleno ukazuju na direktnu kontaminaciju u vojnoj zoni pogođenoj osiromašenim uranijumom“.
Advokat Srđan Aleksić ističe da je reč o „naučnom, medicinskom i pravno revolucionarnom dokazu“. Pavkovićeva medicinska dokumentacija i beleške koje je vodio u pritvoru sada dobijaju potvrdu u vidu nalaza koji se teško može osporiti u međunarodnom okruženju.
Iskustvo Italije dodatno razotkriva razmere problema u toj zemlji registrovano je više od 40.000 vojnika sa karcinomima povezanim sa misijama NATO-a na kontaminiranim područjima. Njihovi procesi otvorili su pitanje odgovornosti Alijanse. Novi nalazi iz Italije zato imaju dvostruki značaj – otvaraju pravnu dimenziju slučaja i ruše mit o „bezbednoj“ municiji.
Medicinski dokazi sada govore glasnije od bilo kog saopštenja ili političkog spina.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nalaz uranijuma u tkivu generala Pavkovića potvrđuje ono što je narod znao od prvog dana, NATO je doneo razaranje, smrt i „trajno trovanje ljudi i zemlje. Agresija predstavljena kao „humanitarna intervencija“ ostavila je kontaminirane prostore, obolele vojnike, civile i generacije koje plaćaju cenu tuđe sile. Istina je ovoga puta upisana u laboratorijski izveštaj.
Piše: Stefan Stojanović
