Šoljica kafe za naš narod nije samo navika. Ona je magija koja povezuje, poziva na druženje i način da se gde god da si, uz nju osećaš kao kod kuće.
Posebno domaća, ali i espreso ili nes, kafa u Srbiji znači povod da se sedne, da se razgovara i da se oseti toplina zajedništva. Jedna šoljica daje osećaj pripadnosti, može da ulepša dan, da zbliži i podseti koliko je lepo imati društvo oko sebe.
U našoj tradiciji, kafa je znak gostoprimstva – uđeš u kuću i pre nego što stigneš da sedneš, domaćin već stavlja džezvu na ringlu. To nije samo gest ljubaznosti, već pravi ritual druženja. Uz šoljicu “domaće” koja ima i miris i ukus, se priča, planira, šali, a često i razume bez mnogo reči.
Rečenica „Hoćeš na kafu?“ u dijaspori ima još dublje značenje, to je način da se zemljaci povežu, da osete da nisu sami, da ožive duh svojih korena i domovine. Englezi tradicionalno piju čaj u Nemačkoj na primer, kafu piju s nogu. Naši ljudi, gde god da žive, u svom identitetu imaju utkanu kafu kao simbol povezivanja. Kad vas neko iz Srbije pozove na kafu, to je poziv na toplo druženje, na kvalitetno zajedničko vreme, na smeh uz “gledanje u šolju” ili pak na ozbiljne dogovore. U inostranstvu, naročito na zapadu, poziv na kafu ne postoji kao takav. Nemaju to u svojoj kulturi, a čak i kada se u pauzama na poslu naruči šoljica espresa ona nema to posebno značenje. Upravo zato kafa za Srbe van otadžbine postaje most do onog osećaja pripadnosti koji nikada ne bledi.
Srbin godišnje popije oko 600 šoljica kafe – to predstavlja 600 prijateljskih razgovora. Gde god da putuju naši zemljaci uvek imaju u koferu 100 grama domaće, jer ko zna koga će sresti, a zbližavanje će svakako biti lakše uz miris i ukus iz domovine.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Kafa za nas je društveni oslonac, psiholog, simbol topline i zajedništva. Ona nas spaja kod kuće, a u dijaspori vraća osećaj doma.
Piše: Ivana Jokić
