Kada su mobilne mreže i internet potpuno pali nakon razorne prirodne katastrofe u planinskim oblastima Azije, prve spasilačke informacije o zarobljenim ljudima stigle su zahvaljujući golubu pismonoši koji je preleteo više od 400 kilometara. Iako zvuči kao priča iz prošlog veka, golubovi pismonoše nisu nestali, oni i dalje lete, kako u milionerskim sportskim trkama, tako i kao pouzdani rezervni sistem komunikacije u kriznim situacijama, prenosi BBC.
Kako izveštava „National Geographic“, golubovi su korišćeni za prenošenje poruka još od starog Egipta i antičke Grčke, a tokom Prvog i Drugog svetskog rata bili su pravi heroji fronta. Neprijateljske strane su ih sistematski presretale – specijalne sokolarske jedinice puštale su grabljivice da ih love u letu, a uhvaćene poruke često su menjane ili korišćene za dezinformacije, navodi „The Guardian“.
Danas je njihova najmasovnija upotreba u sportu. Prema podacima Međunarodne federacije za trke golubova, u Kini, Belgiji i Holandiji ovaj sport je prerasao u pravu industriju. Golubovi preleću i preko hiljadu kilometara, a nagradni fondovi na najvećim trkama dostižu i više miliona dolara, što je privuklo i bogate investitore, izveštava „Reuters“.
Neke zemlje ih još uvek drže u rezervi za vojne i humanitarne potrebe. Kako prenosi „Reuters“, Indija i Iran održavaju aktivne programe golubova pismonoša upravo za slučajeve kada neprijatelj ometa radio-veze ili kada padnu sve elektronske komunikacije, jer ptice ne emituju nikakav signal koji se može ometati.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Vojska Srbije je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih formalno ugasila vojnu golubarsku službu, ali ova drevna veština nije nestala – ona je uspešno sačuvana i negovana u bogatom civilnom golubarskom sektoru Srbije. Zahvaljujući entuzijazmu golubarskih društava i Saveza golubara Srbije, tradicija trka golubova pismonoša i dalje živi i razvija se, posebno u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Danas, kada savremene komunikacije mogu biti ranjive, upravo ovaj civilni sektor predstavlja dragocenu rezervu znanja i veština.
Piše: Nina Stojanović
