Beograd je 22. novembra 1868. dobio prvu predstavu u sali na Varoš-kapiji na Starom Gradu. Toga dana izveden je komad „Đurađ Branković“, čime je označen početak tradicije koja će ubrzo prerasti u Narodno pozorište. Pošto je zgrada teatra tek bila u izgradnji, ansambl je privremenu scenu postavio u preuređenoj sali nekadašnje gostionice „Kod engleske kraljice“, prostoru u kojem je izvedeno ukupno 70 predstava i iz koga je počeo organizovani pozorišni život u Beogradu.
Prva zamisao o pozorištu bila je vezana za Zeleni venac, ali je gradnja dva puta stala zbog uporne podzemne vode koja je gutala temelje. Italijanski inženjer Kasan, uprkos iskustvu iz Venecije, nije uspeo da obuzda potoke koji su svakog dana izbijali ispod buduće zgrade. Tek kasnije pitanje državnog teatra ponovo se otvara. Knez Mihailo tada okreće pogled ka prostoru pored nekadašnje Stambol kapije i poverava projekat domaćim stručnjacima. Radovi brzo odmiču, ali knez biva ubijen pre svečanog početka gradnje. Umesto njega, 1868. tu čast preuzima maloletni Milan Obrenović.
Posle Drugog svetskog rata, u novoj vlasti koja je menjala i grad i njegove navike, Narodno pozorište pokušava da se uklopi u skromniji izraz vremena. Lože nestaju, raskošni luster se skida, a sjaj nekadašnjeg enterijera zamenjuju jednostavne linije. Ipak, publika je donosila svoju toplinu te 1967. Radnice iz Pamučnog kombinata, koje su dobile karte za „Koštanu“, stigle su umorne posle smene, pevale su tiho uz orkestar „Otvori mi belo Lenče vratanca“, pa poneke i zadremale.
Narodno pozorište je raslo zajedno sa gradom. U ratovima je prekidalo rad, potom se obnavljalo, širilo i prilagođavalo vremenu. Kroz različite kulturne faze svaki zahvat je dodavao novi sloj istorije. Svaka vlast je želela da ostavi svoj pečat — kroz dogradnje, promene stila ili modernizaciju — ali je stalno ostajala ista ideja: Beogradu treba teatar koji ga predstavlja.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Ovaj datum 22 novembra ne pamti se zbog veličine prostora, već zbog potrebe jednog grada da napravi mesto susreta publike i umetnosti. Prva predstava iz 1868. pokazala je da kulturni razvoj ne počinje luksuzom, već upornošću ljudi koji veruju da umetnost može da učini mesto većim nego što jeste.
Piše: Stefan Bogdanović
