Kosovski fenomeni na jednom mestu u dva toma
Najveći kosovski fenomeni su brojni stvaraoci u različitim oblicima kulture i umetnosti, jer živeti kao Srbin na Kosmetu je svojevrsni fenomen, a stvarati i tako doprinositi očuvanju nacije na uvek nemirnom i ugroženom području, znači biti fenomen fenomena. Time se u svojoj knjizi „Kosovski fenomeni“, koja ima već dva toma, bavi doajen kosmetskog i srpskog novinarstva u penziji i publicista Đorđe Jevtić.
Đorđe Jevtić opisuje teške uslove života srpskog naroda na Kosovu, ali i istrajnost brojnih autora, književnika i umetnika koji su, uprkos izazovima, nastavili da stvaraju, ostavljajući tako trajni trag u kolektivnom sećanju.
„Kako sam u oba toma u uvodu naglasio, Kosovo i Metohija su nepresušni izvor za pojavu novih fenomena i da smo svi mi svojevrsni fenomeni. Jer, zar nije čudo da uz svakodnevna raznovrsna nasilja radi progona sa tog prostora, mi ipak ostajemo. I ne samo što opstajemo, već i stvaramo nove vrednosti, čuvamo tradiciju i kulturu i obogaćujemo je novim elementima i sadržajima“, kaže za Srpski ugao Đorđe Jevtić i dodaje:
„Zar nije fenomen da i pored toga što su srpska knjiga i izdavačka preduzeća prognani iz Prištine i drugih gradova, izdavanje knjiga nije prestalo. Najstariji i najznačajniji izdavač ‘Panorama–Jedinstvo’ je obnovio i nastavio sa izdavanjem knjiga. Izdavaštvom se bave Dom kulture Gračanica, Društvo književnika Kosova i Metohije, Dom kulture ‘Stari Kolašin’ u Zubinom Potoku, PKC ‘Akvarijus’ iz Kosovske Mitrovice, Kulturni klub ‘Serbika’ iz Gnjilana, Institut za srpsku kulturu Priština–Leposavić, Prištinski univerzitet i gotovo svi fakulteti.“
Evo šta je u obimnoj recenziji, između ostalog, zapisao o knjizi, bolje reći o obema knjigama „Kosovski fenomeni“, prof. dr Zoran Aracki, univerzitetski profesor žurnalistike i komunikologije:
„Đorđe Jevtić je načinio važan iskorak u sistematizaciji kulturnih pojava vezanih za Kosovo i Metohiju. Njegov pristup kombinuje književno-istorijsku analizu, kulturološki esej i ideološku interpretaciju, pa delo funkcioniše kao panoramska mapa ključnih autora, institucija i događaja. Autor knjigu gradi kao mozaik: u njoj se susreću književnici i pesnici, slikari i vajari, kulturne institucije, mediji i arhivi, ali i svedočanstva o prekinutim kontinuitetima. U obe knjige zastupljeno je pedesetak književnika, likovnih umetnika, nacionalnih radnika, novinara, publicista koji su, svako u svojoj oblasti, bili posebni stručnjaci i ljudi od ugleda, čiji se rad izuzetno poštuje.“
U veoma detaljnoj analizi dr Aracki još ističe:
„Ideološki okvir oba toma Kosovskih fenomena autor zasniva na tri ključna stuba: (1) kulturi kao temelju identiteta, (2) Kosovu i Metohiji, kao simbolu i mestu žrtve i (3) nacionalnom viđenju ovog prostora. Jevtić polazi od stanovišta da narod opstaje ne samo politički i vojno, već i kroz umetnost, književnost, jezik i institucije, čime implicitno poručuje da je kulturno nasleđe jednako važno kao i teritorijalni opstanak.“
Aracki smatra da se vrednost knjige ogleda u insistiranju na višeslojnosti kosovskih fenomena. U fokusu ove knjige nalazi se dinamička interakcija tradicije i savremenosti, zaveta i egzila, institucionalnog i „malog“ kulturnog izraza.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Đorđe Jevtić, inače dobitnik svih mogućih novinarskih i nagrada iz kulture u Srbiji, kaže da je naziv „Kosovski fenomeni“ njegova ideja da predstavi one stvaraoce, književne, publicističke, nacionalne, koji su samosvojni na svoj način, kao i da ukaže na život i stvaranje u teškim uslovima.
„Želja je da afirmišem stvaralaštvo na KiM, koje je u zapećku, kao i svaka provincija sem Beograda i Novog Sada (za njih su i Niš i Kragujevac i Kraljevo provincija), da predstavim i ustanove koje rade u izuzetno opasnim uslovima iščekujući da će im svakoga časa doći tzv. kosovska policija i inspekcija da ih isteraju i sve zaplene, i da ponovo sve propadne posle mukotrpne dvoipodecenijske obnove iz pepela.“
Radi se o stvaraocima i savremenom stvaralaštvu u poslednjih pola veka. Najveći broj njih su živi. Neki su mladi. Većina je izbegla sa KiM, ali su svojim stvaralaštvom i inspiracijom, i temama i dalje vezani za Kosovo i Metohiju.
U obe knjige su zastupljena 24 književnika (11 u prvoj, zajedno sa 10 likovnih umetnika, u ovoj drugoj 13 književnika i 13 nacionalnih radnika, novinara, publicista koji su takođe, svako u svojoj oblasti bili posebni, stručnjaci i ljudi od ugleda i poštovanja). Među njima najveći broj su, hvala Bogu, živi. Obradili smo i rad devet kulturnih ustanova i udruženja koji, uz veliku međusobnu saradnju, uz prostornu i svaku drugu ispomoć Doma kulture Gračanica, kreiraju takvu kulturološku atmosferu kakva retko postoji na prostorima čitave Srbije.
Sve ovo i mnogo još drugog su dokaz jednog novog fenomena koji se stvara na ovoj svetoj srpskoj zemlji kao području posebnog fenomenološkog, nacionalnog i duhovnog karaktera i bogatstva. Đole Jevtić danas živi u selu Donja Sušica, kod Gračanice, na Kosovu i Metohiji.
Piše: Siniša Kostić
