Молдавија, мала држава са 2,5 милиона становника смештена између Украјине и чланице Европске уније, Румуније, суочава се са дубоком подељеношћу око питања евроинтеграција. Референдум о приступању Европској унији, који је одржан истовремено са председничким изборима, показао је да је земља подељена готово на једнаке делове. Иако су гласачи из иностранства донели малу предност присталицама уласка у ЕУ, коначни резултати и даље показују висок ниво скептицизма и несигурности међу становништвом.
Маја Санду и политичка поларизација
Председница Молдавије, Маја Санду, која је позната као главни заговорник приближавања Европској унији, добила је око 41 одсто гласова на председничким изборима, што значи да ће морати у други круг са својим највероватнијим противником, бившим генералним тужиоцем Александром Стојаноглом. Стојаногло, који се кандидује испред Социјалистичке партије бившег председника Игора Додона, освојио је око 27 одсто гласова, што указује на снажну подршку проруских снага у земљи.
Санду је, међутим, оптужила Русију за покушај дестабилизације избора и утицај на референдум, тврдећи да су „криминалне групе у сарадњи са спољним силама“ организовале напад на демократију у Молдавији. Према њеним речима, спровођене су масовне кампање дезинформација и куповине гласова, али она још увек није изнела конкретне доказе који би поткрепили ове тврдње. Молдавске безбедносне структуре су наводно откриле случајеве подмићивања бирача, али је питање да ли ће то имати утицај на легитимитет референдума.
Подељеност око ЕУ
Иако је приврженост евроинтеграцијама у Молдавији традиционално висока, резултати референдума показују растући отпор и страхове међу грађанима. Ово је посебно изражено у проруском делу становништва, који је, уз подршку политичара попут Игора Додона, бојкотовао референдум, проглашавајући га незаконитим. Бивши председник Додон је изјавио да Молдавија не би требало да доноси коначну одлуку о чланству у Европској унији пре него што се заврше преговори и буду јасни сви услови.
Оптужбе да је Европска унија покушала да утиче на гласање обећањем финансијске помоћи такође су допринеле нерасположењу према референдуму. Председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, посетила је Кишињев уочи избора и обећала финансијску подршку у износу од 1,8 милијарди евра, што су многи у проруском делу политичког спектра доживели као директан покушај утицаја на исход гласања.
Утицај Русије и неизвесност
Русија је са своје стране оштро критиковала Европску унију, оптужујући Брисел да користи обећања о финансијској помоћи као средство за куповину политичке подршке у Молдавији. Ово је довело до додатних тензија у земљи, која је већ дуго на фронту геополитичке борбе између Истока и Запада.
Док Санду и њене присталице указују на потребу за евроинтеграцијама као путем ка стабилности и модернизацији земље, проруске снаге предвођене Социјалистичком партијом виде приближавање Русији као начин да се сачува суверенитет и избегну економски услови које намеће Европска унија.
Политичка будућност Молдавије
Без већине у парламенту, Маји Санду ће бити тешко да спроведе реформе неопходне за приступање Европској унији. Председнички избори, као и референдум, показали су дубоку политичку подељеност у земљи, која би могла да кулминира на парламентарним изборима заказаним за следеће лето. То ће бити одлучујући тренутак за политичку будућност Молдавије и њен даљи пут – било према Бриселу, било ка Москви.
Молдавија се налази на раскрсници између два геополитичка пола, а исход следећих избора биће кључан за одређивање правца у којем ће ова мала, али стратешки важна земља кренути.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta srpskiugao.rs bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
