Nikola Jokić je najbolji košarkaš sveta, trostruki MVP NBA lige, ali na Forbesovoj listi 10 najplaćenijih igrača zauzima tek 10. mesto. Razlog nije plata u Denveru (druga najveća u ligi), već mizerne zarade van terena, samo 8 miliona dolara godišnje od sponzora, dok Stef Kari uzima preko 100, a Lebron James oko 120 miliona.
Janis Adetokunbo van terena zaradi 45, a Luka Dončić 15–20 miliona dolara, Jokić odbija da otvori profile na Instagramu, TikToku ili X-u. Pre nekoliko godina je čak izbrisao verifikovani Instagram nalog koji je već imao. Prema procenama AI alata i agencija poput ,,License Global“ i ,,OpenDoors“, odsustvo sa društvenih mreža košta ga između 6 i 10 miliona dolara godišnje direktno, a indirektno još više, slabija pregovaračka pozicija sa sponzorima i manja prodaja dresova (70 % NBA fanova je van SAD, većina iz Evrope).
Jokić danas zarađuje od kineske marke 361°, kladionice Superbet i prodaje suvenira, što je drastično manje od konkurencije. Ima sve preduslove za globalni marketing bum, nadimak „Džoker“, „Sombor Shuffle“, duhovitost, porodični imidž, ali ih svesno ne koristi. Čak i NBA liga gubi novac jer njen trenutno najbolji igrač odbija da bude „influenser“.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Nikola Jokić je retki primer čoveka koji je u eri hiperkomercijalizacije sporta uspeo da ostane svoj. Dok se ostali takmiče ko će imati više pratilaca i skuplji ugovor sa sponzorom, Somborac pokazuje da se i na vrhu sveta može živeti po sopstvenim pravilima. Novac koji „gubi“ nije izgubljen, on ga jednostavno ne želi po cenu svoje privatnosti i duševnog mira. U zemlji u kojoj se često priča da su najbolji „prodate duše“, Jokić je dokaz da se može biti najbolji na svetu, a ostati normalan Srbin iz Somborа. I to je vrednije od bilo kog milionskog sponzorskog ugovora.
Piše: Stefan Stojanović
