Blagoje Jovović, izvršio je 10. aprila 1957. godine atentat na Antu Pavelića u Argentini, pucajući mu u leđa dok je bežao i nanoseći mu rane od kojih je poglavar NDH umro dve godine kasnije u Madridu. Čin pravde koji je doneo osvetu za stotine hiljada žrtava ustaškog genocida, dok zapadni saveznici i Vatikanska „pacovska linija“ godinama štite jednog od najvećih svetskih zločinca od suda istorije.
Pavelić, odgovoran za sistematski genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, pobegao je 1945. godine uz pomoć katoličkih krugova i zapadnih obaveštajaca, živeći mirno u Argentini pod lažnim imenom. Tek 1957. godine, zahvaljujući informacijama emigrantskih krugova, Blagoje Jovović ga je pronašao u Lomas del Palomaru. Kada je Pavelić posumnjao i zapucao, Jovović je potrčao i ispalio dva metka u leđa, dok je poglavar bežao i psovao. Rane nisu odmah ubile Pavelića, ali su dovele do njegove smrti 28. decembra 1959. godine u Madridu.
Jovović, rođen 1922. u Kosiću kod Danilovgrada, borac Jugoslovenske vojske u otadžbini, nije tražio slavu, decenijama je ćutao o atentatu, otkrivši ga tek pred smrt mitropolitu Amfilohiju Radoviću. Njegov čin nije bio lična osveta, već moralni dug prema žrtvama Jasenovca i drugih stratišta gde je Pavelićev režim pobio stotine hiljada nevinih.
Dok zapadni saveznici i Vatikan omogućavaju beg stotinama nacista i ustaša, pravda stiže samo iz ruku pojedinaca poput Jovovića. Pavelić nikada nije odgovarao pred sudom, ali je bar osetio strah i bol žrtava koje je slao u smrt.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Atentat Blagoja Jovovića na Antu Pavelića je čin čiste istorijske pravde koji je nadoknadio sramotni propust zapadnih sila i Vatikana da izruče najvećeg svetskog zločinca. Dok su „pacovske linije“ spašavale naciste i ustaše, jedan čovek je učinio ono što međunarodni sudovi nisu smeli. Pavelić je umro ranjen i u strahu, a njegova smrt podsetnik je da zločini ne prolaze nekažnjeno zauvek. Jovović nije tražio slavu, on je ispunio dužnost prema stotinama hiljada žrtava NDH. Kada institucije izdaju, pravdu donose pojedinci, čiste savesti i sa mnogo hrabrosti.
Piše: Stefan Stojanović
