Pre više od 3.500 godina, drevne Egipćanke otkrivale su trudnoću na neočekivan način, mokrenjem na vreće sa semenkama ječma i pšenice. Kako prenose stari medicinski papirusi i potvrđuju savremena istraživanja, ovaj biološki test bio je tačan čak do 70%, predstavljajući jedan od najranijih poznatih primera sistematske medicine u istoriji. Metoda nije samo detektovala trudnoću, već je pokušavala i da predvidi pol deteta, a njena efikasnost iznenađuje i današnje naučnike.
Metoda je detaljno opisana u tekstovima Novog kraljevstva. Žena koja je sumnjala na trudnoću stavljala je seme ječma u jednu vreću, a emer pšenicu u drugu, pa ih je svakodnevno zalivala svojim urinom. Ako bi seme proklijalo, smatralo se da je trudna. Prema tadašnjim verovanjima, ječam je nagoveštavao dečaka, a pšenica devojčicu. Ako ništa ne bi niklo, trudnoće nije bilo, prenosi Berlin Papyrus 3038 iz oko 1350. godine pre nove ere.
Savremena nauka nije odbacila ovu drevnu mudrost. Godine 1963. egipatski lekar Pjer Galijungi sproveo je eksperiment u kojem je testirao urin trudnih i netrudnih žena na semenu ječma i pšenice. Rezultati su pokazali tačnost od oko 70% u otkrivanju trudnoće, jer urin trudnica sadrži povišene nivoe estrogena koji podstiču klijanje. Isti test zabeležen je i u Carlsberg papirusima iz Kopenhagena, čiji su delovi prevedeni poslednjih godina.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova priča iz davnine podseća nas koliko su drevne civilizacije bile povezane sa prirodom i njenim signalima. Bez mikroskopa i hemije, Egipćani su uspeli da otkriju ono što je savremena nauka kasnije potvrdila. U vremenu u kojem se oslanjamo isključivo na tehnologiju, vredno je podsetiti se da su posmatranje i intuicija ponekad moćniji od najsofisticiranijih aparata.
Piše: Nina Stojanović
