Srpska kuhinja našla se na 12. mestu globalne liste TasteAtlas, i to od ukupno 100 rangiranih kuhinja. Priznanje je ponovo skrenulo pažnju na bogatstvo ukusa, raznovrsnost jela i snažnu tradiciju koja je upletena u svako posluženje.
Srpska trpeza nastajala je vekovima, pod uticajem Vizantije, Mediterana, Istoka i srednje Evrope. Uprkos svim tim uticajima, zadržala je autentičan karakter. Zbog toga su jela poput sarme, karađorđeve šnicle, punjene paprike ili pasulja postala simboli domaće kuhinje. Svaki zalogaj povezan je sa običajima, porodičnim okupljanjima i ritualima. To se vidi i kroz božićnu trpezu, uskršnje specijalitete, ali i kroz slavu – gde su sarma, pečenje, proje, pite i kolači deo tradicije koja se prenosi.
Ono što Srbiju izdvaja jeste jednostavnost sastojaka i bogatstvo ukusa. Hleb i peciva, sir i kajmak, pite savijače, jela ispod sača, roštilj sa juga, voćni kolači, orasnice i tulumbe – sve to čini mozaik koji predstavlja srpsku kuhinju. Svaki region ima svoj pečat. Vojvodina po testeninama i štrudlama. Šumadija po pečenju. Zapadna Srbija po dimljenom mesu. Jug po roštilju i začinima. Ta raznolikost pokazuje koliko je tradicija duboko upletena u svakodnevnu ishranu.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Mesto među najboljim svetskim kuhinjama veliko je priznanje. Ipak, uz bogatstvo koje imamo, smatramo da je srpska kuhinja kao celina zaslužila i viši plasman. Ona je snažna, prepoznatljiva i duboko vezana za tradiciju. Zato se stiče utisak da bi, prema kvalitetu, raznovrsnosti i jedinstvenom karakteru, mogla stajati i u samom vrhu svetske liste.
Piše: Stefan Bogdanović
