Naizgled obična lutrijska priča iz Jagodine 1937. godine pretvorila se u događaj koji i danas svedoči o duhu jednog vremena – kada su sreća, dosetljivost i kafanska sloga donosili dobitke vredne čitavog bogatstva. Premija od 50.000 dinara, izvučena tog aprila, nije promenila samo sudbinu trojice ljudi, već je ušla u lokalnu legendu zahvaljujući neobičnom „četvrtom učesniku“ – magarcu po imenu Conja.
Prema pisanju tadašnje štampe, sve je počelo u kafani „Jovačka zadruga“, gde su se okupili vlasnik Milovan Jovanović, kafedžija Đurđe Đurđević i putujući glumac Tasa Marić. Na nagovor prodavca srećki kupili su četvrtinu loza, uloživši po 12,5 dinara. U šali, ali i verujući u sreću, odlučili su da loz kupe u ime svog zajedničkog magarca.
Kada je vest o dobitku stigla, Jagodina je slavila. Kafane su bile pune, muzika nije prestajala, a slavlje je predvodio poznati violinista Pula. U središtu pažnje našao se upravo magarac Conja, kome su, u znak zahvalnosti, promenili ime u Čakar – kao simbol sreće koja je došla tamo gde je najmanje očekivana.
Pogled redakcije portala Srpski Ugao
Ova priča, na granici anegdote i istorije, oslikava vreme u kojem su ljudi verovali jedni drugima, ali i sudbini. Danas, kada su igre na sreću svedene na brojeve i sisteme, ovakvi događaji podsećaju da je nekada bilo dovoljno malo novca, mnogo vere i dobra družina – da bi se stvorila legenda.
Piše: Stefan Stojanović
