Od trinaestoro dece koje je Ana Kraus izrodila sa Vukom Karadžićem, samo dvoje je doživelo zrelost – ćerka Mina i sin Dimitrije. Sudbine ovog brata i sestre krenule su u suprotnim pravcima, iako su im polazne tačke bile gotovo iste.
Mina Karadžić brzo je postala priznato ime u umetničkim i intelektualnim krugovima Evrope. Govorila je više jezika, bavila se slikarstvom i ostavila vredne portrete oca, brata i Branka Radičevića. Za razliku od nje, Dimitrije je izabrao vojnu karijeru i u njoj u početku blistao. Školovao se na najboljim akademijama u Austriji, Nemačkoj i Holandiji, a zahvaljujući očevom upornom posredovanju dobio je i državnu stipendiju.
Po povratku u Srbiju sredinom pedesetih godina 19. veka, Dimitrije Karadžić je važio za jednog od najobrazovanijih oficira svoje generacije. Ali iz inostranstva nije doneo samo znanje. Kocka i alkohol brzo su potisnuli disciplinu i ambiciju. Prekršio je očev testament prodajom imanja Lagator kod Loznice, ostavivši bolesnu majku i sestru – udovicu sa malim sinom u bedi.
Skandali su se nizali. Zbog pijanstva je ostao bez mesta profesora, potom je za nekoliko dana prokockao miraz verenice Ljubice, što je dovelo do njegovog izbacivanja iz srpske vojske po naređenju kneza Mihaila. Spas je potražio u Rusiji, gde je, zahvaljujući ugledu porodičnog imena, nastavio službu kao carski oficir.
U ratnoj 1876. godine vratio se u Srbiju kao dobrovoljac, zajedno sa sestrićem Jankom Vukomanovićem. Dok je Janko, odlikovan za hrabrost, ubrzo umro pod nerazjašnjenim okolnostima u Rusiji, Dimitrije je tamo ostao do kraja života. Umro je 1883. godine u Petrogradu, iscrpljen bolešću i porocima.
Pogled redakcije Srpskog Ugla
Ni najveće obrazovanje, ni slavno prezime, ni državna briga ne mogu nadoknaditi nedostatak lične odgovornosti. U društvu koje i danas lako romantizuje padove „talentovanih“, ova priča podseća da poroci ne poništavaju samo pojedinca, već često uništavaju i one koji su mu najbliži.
Piše: Nina Stojanović
